OKRUTNA MOĆ

Ti si đavo, Jamesova

Spustila sam poslednji tanjir na mesto i obrisala ruke krpom, pošla sam ka kupatilu kada me je zaustavio duboki uzdah.

"Ceo dan radiš", Nikolai mi je prilazio dok je nemarno skidao sako, "Postoje ljudi koji peru tanjire."

Gubila sam dah zbog njegovog nemarnog izgleda koji može da zapali celu ovu kuću.

"Oni već imaju dovoljno posla", morala sam da se sklonim od njega i nastavila sam svoj put ka kupatilu.

"Aurora", čula sam njegov glas tik iznad svog ramena i odahnula sam sa olakšanjem kada sam videla vrata kupatila.

"Ne možeš dalje", okrećem se ka njemu i naslanjam se na vrata dok mu upućujem svoj najlepši osmeh.

"Zašto ne bih mogao?", podiže obrvu i odmerava me kao da mi je izrasla još jedna glava.

"Zato što ja hoću da koristim kadu koja je u njemu", otvaram vrata i držim se za kvaku.

Prevrće očima ali mogu da vidim da ga cela situacija zabavlja.

"Nema zaključavanja, okej?", pruža mali prst i skoro želim da umrem od smeha.

"Jedan od najmoćnijih ljudi na svetu sklapa dogovore poput deteta?", osmehujem mu se i vidim osmeh u njegovim očima.

"Misliš da sam jedan od najmoćnijih ljudi?", kezi mi se dok smanjuje razdaljinu između nas.

Ne znam koji put me već ostavlja bez reči ali počela sam da se navikavam da gubim razum u njegovom prisustvu.

"Nema zaključavanja", ljubi me u čelo pa u nos i onda odlazi na sprat.

Nikolai Mayakovsky ne ljubi nežno i pažljivo da se polako otopiš.

Nikolai Mayakovsky ljubi tako da izgoriš, budeš pepeo, a onda poželiš da izgoriš ponovo.

Ja se otapam.

Ulazim u kupatilo i puštam toplu vodu. Nedostatak muzike sa telefona, kog sam zaboravila da ponesem, upotpunjujem pevanjem. Nikolai ne može da me čuje, valjda. Ova kuća je ogromna i mi smo u dva različita kraja.

"...You can hit it in the morning, yeah yeah, like it's yours...", zapravo sam se uživela u pevanje i moj plesni performans u kadi prekida glas iz kuhinje.

"It is mine!", prevrćem očima ali se smejem.

On je ludak.

"Odjebi Nikolai", dovikujem mu i gasim vodu.

Dok uvijam kosu u peškir i uzimam drugi da uvijem svoje telo, shvatam da je čuo veliki deo mog solističkog koncerta. To je to, kada je dovoljno duboka da se udavim. Zbogom Aurora.

Čvrsto stežem peškir na svojim grudima i na prstima idem do svoje sobe. Mrzim ovu ogromnu kuću punu hodnika i mrzim što ne znam gde je u njoj Nikolai.

Pevušim u sebi dok pokušavam da se setim je l ovo hodnik u kojem je moja soba jer sam prošla pored tri ista hodnika. Želim da uzmem šibicu i spalim celu ovu kuću i taman kada pokušavam da nastavim potragu osećam ruke na svojim ramenima.

"Bu!"

Vrištim i brzo skačem od osobe čije su ruke bile na mojim ramenima, sve što imam u rukama je šampon i brzo ga bacam u tom pravcu.

"Jebote Aurora", Nikolai se drži za glavu dok se naslanja na zid, očigledno sam bila precizna.

A onda mu oči padaju na mene.

"Jebote Aurora", gledam kako me guta pogledom i onda shvatam koliki sam kreten.

Stojim gola.

Gola.

Kao od majke rođena.

"Da me nisi prestravio ništa od ovoga se ne bi desilo", saginjem se da uzmem peškir i osećam nežan dodir oko svog struka.

Opasno lagano me okreće ka sebi i peškir ostaje na podu.

"Mislim da imam i kupku kojom ću da te gađam", šapućem dok gledam usne Nikolaia Mayakovskog.

"Uspavaj Laru Kroft u sebi", smeje mi se dok me podiže uz sebe.

Stavljam noge oko njegovog struka i budi mi se čudan osećaj kao da im je oduvek baš tu bilo mesto, oko njegovog struka.

"Da probudim Anastasiju Stil?", smejem se dok ga izazivam.

"Odvratna si", smeje mi se i spušta poljubac na moj vrat.

"Je l ti baš nikada ne ćutiš?"

Gušim njegov odgovor poljupcem i ostavljam pitanje da leti u vazduhu. Volim njegov glas ali trenutno želim da čujem kako govori druge stvari.

"Ti si đavo Jamesova", spušta me na mekanu tkaninu koja prianja uz moje telo.

"O, još ništa nisi video", njegove oči ostaju bez predhodne nežnosti i u njima se budi vatra.

Njegove oči ostaju bez nežnosti dok njegovo telo ostaje bez košulje.