OKRUTNA MOĆ

Ljubav

Šest meseci kasnije

"Nikolai samo ga ponesi, kasnimo", gurala sam torbu za bebu u gepek dok sam jednim okom pokušavala da vidim dokle su stigli Igor i Nikolai, "Pobogu ako ga budeš pustio da šeta skroz do auta nikada nećemo stići." 

"Mama je džangrizava veštica, pustićemo samo sada da bude po njenom", Nikolai je šaputao našem sinu prelepe stvari o meni dok je vezivao sedište za bebe i osmehnula sam se gledajući ih u retrovizoru. 

"Možda će mama da pošalje tatu da spava na kauču jer treba joj mesta u krevetu za kokošije nožice koje stavlja u veštičije naptike", osmehnula sam se svom sinu i njegov osmeh je jasno govorio da nije razumeo ni reč. 

"Aurora gadiš mi se", vetar je polako krenuo da budi moju kosu dok je Nikolai ubrzavao putem koji vodi od naše kuće. 

"To nisi rekao sinoć", ovaj put sam ga definitivno ostavila zatečenog znajući da se svim silama trudi da sakrije osmeh sa lica. 

"Imamo dete u autu veštice", skrenuo je samo na mali sekund pogled na mene i mogla sam da vidim da je i taj sekund zapalio vatru u njegovim očima. 

Moskva

"Sigurna si da su sleteli?", Nadia je bila uznemirena i definitivno naporna ostalim ukućanima. 

"Mama, Nikolai je sleteo pre sat vremena, stižu svakog trena", Petar je očigledno imao svo strpljenje ovog sveta, "Viktore, ne čupaj sestru pobogu." 

Okrenula sam se ka Nikolaiu i nasmejala sam se kada sam videla kako drži prst na usnama pokušavajući da utiša Igora. 

"Nikolai nećemo ih špijunirati", ignorišući moje reči u trenutku se našao kod prozora podižući Igora dovoljno visoko da vidi šta se dešava, "Svestan si da ne zna da govori? Teško da će ti reći šta je video." 

"Jednog dana ćemo gledati svašta", tužno ali ipak obećavajuće Nikolai je zagrlio našeg sina objašnjavajući mu šta će sve gledati. 

"Čujem li još jednu reč porazbijaću sve televizore", klimnula sam glavom gledajući Nikolaia i Igora i bila obuzeta nedužnim osmesima koje su mi uputili. 

Ni ne spustivši ruku da pokucam, vrata su se otvorila. 

"Nikolai da li si ti to podigao dete čak do prozora?", Viktoryin vrisak nas je dočekao umesto dobrodošlice, "Aurora dušo", poljubac koji je spustila na moj obraz očigledno je bio nežniji od ljubavi prema neodgovornom bratu. 

"Rekla sam mu da ne prisluškuje", slegla sam ramenima prolazeći ka ostalim ukućanima, "Razmazili su jedan drugog." 

"Hvala Bogu pa imaju diktatora u kući", Lavov osmeh bio je pun veselosti dok je govorio da sam eventualno Adolf Hitler, "Dobrodošli."

"Kakvo je stanje na berzi?", nisam se ni pozdravila sa svima a Nikolaiev otac me je već uvukao u razgovore o poslu, "Misliš da ćemo kupiti firmu Marca Geppetia?"

"Mislim da ako nastaviš da govoriš o poslu", Nadia je prišla poljubivši me u obraz već držaći Igora u rukama, "Spavaćeš u garaži." 

Osmehnula sam se iznenadnom zaključavanju usana i blagom osmehu za koji sam sigurna da je Nikolai nasledio od svog oca. 

"Aurora mila, tvoja majka još nije stigla?", Nadia očigledno nije bila zabrinuta samo za mene i Nikolaia. 

"Gina i ona su zakasnile na avion, poslala sam im svoj", umirila sam Nikovu majku skupim avionom i zadovoljno gledala kako zove svu decu na sprat. 

"Previše se muči oko njih", Vika je sela pored mene, osmehujući se svojoj braći. 

"Ona je sada u raju, pustimo je", osmeh na Nadinom licu dok je odlazila govorio je da je njen sin potpuno u pravu. 

Zaokupljena razgovorima koji nisu imali kraja i veselim licima ljudi koje volim nisam ni primetila koliko je vreme brzo prošlo. Časovnik nam se svima obio o glavu kada je prednji deo kuće osvetljen farovima. 

"Zar su već stigle?", Vika je skočila sa sofe pogledavši na sat, "Kada je tata otišao da spava?" 

"Pre dva sata Viktorya", Nik je klimnuo glavom okrećući se ka meni, "Idemo gore kad smestimo tvou mamu i Ginu?" 

Pomen moje majke i Genevieve probudio je uspavanu fotelju pored kamina kada je Lav iskočio iz nje. 

"Ja ću im izneti kofere", bio je poslenji povik koji smo čuli od njega nakon kog je istrčao iz kuće brže od metka. 

"Aurora, mislim da je Lav zaljubljen u tvoju majku", Petrov kez se širio policu dok me je tužno tapkao po leđima. 

"Možda je zaljubljen u Genevieve?", Viktorya je od jednom obasjala sobu svojim osmehom. 

"Ne lupajte gluposti", Nikolai se zbunjeno okrenuo sa njima, "Genevieve je sa onim dečkom koji je radio kod Aurore", sada je gledao u mene tražeći da mu skočim u pomoć. 

"Nick White", znalački sam klimula glavom nemajući pojma o čemu pričaju.

"Baš on, Nick White." 

Raspravu o zaljubljenosti koja je pretila da postane bučna prekinula je moja majka svojim zapravo bučnim štiklama. 

"Aurora!", njen vrisak bio je potpuno objašnjiv ali i dalje ne mogu da razumem zagrljaj koji mi je zamalo slomio rebra, "Mila!"

"Mama, daviš me", osmehnula sam se nežno uzvraćajući zagrljaj koji je ona već pustila. Imala je nove mete i zato je sada čvrsto grlila svakog člana Nikove porodice posebno. 

"Gde su moji mali unuci?", osmeh na njenom licu bio je neizbrsiv kada je Vika povela u obilazak sve dece koja su trenutno spavala, samo moj sin je zapravo bio njen unuk ali je volela Viktora i Natashu jednako jako kao i Igora. 

"Zar nije trebalo da dođe sa Ginom?", Petrove podignute obrve bile su potpuno opravdane jer od Gine, Lava i kofera nije bilo ni glasa. 

"Ššš", Nikolai se osmehnuo dok je polako prilazio prozoru. 

"Nikolai ne prisluškuj", pokušala sam da ga opomenem i sama se naslanjajući na prozor kada su se vrata gromoglasno otvorila. 

"Nemam pojma o čemu pričaš i neka ostane tako", Gina je pokušavala da šapuće, šteta što nikada nije naučila, nakon njenog odgovora usledilo je pravo šaputanje i glasno spuštanje kofera na pod.

"Nosi ga sama uz stepenice", Lav je besno prošao pored nas odlazeći ka svojoj sobi. 

"Šta je to bilo?", prišla sam Gini obavijajući ruke oko nje. 

"Mrzim sve što je Mayakovsky", Ginin bes je mogao da spali celu kuću ali je ipak ugašen kada je videla Nikolaia i Petra, "Sem vas, vas volim." 

"Blago nama", Petar se osmehivao uzimajući kofere, "Hajde, idemo da te smestimo u sobu." 

Osmehnula sam se Gini dok je nestajala sa Petrom kada sam osetila ruke oko svog tela. 

"Naporan dan?", Nikolaiu nije trebao ni sekund da me okrene ka sebi. 

"Ne bi verovao", osmehnula sam se spuštajući ruke na njegove grudi. 

"Pričaj mi, možda poverujem." 

"Upravo sam provela skoro ceo dan sa porodicom čoveka koga volim najbiše na svetu", osmehnula sam se spuštajući poljubac na njegove usne. 

"I kakvi su utisci?", izgubila sam ravnotežu kada me je Nikolai podigao. 

"Provešću ceo život sa njima", osećajućala sam mekoću našeg kreveta pod leđima. 

"A sa čovekom koga voliš najviše na svetu?", njegove reči su bile razoružavajuće. 

"Samo koliko moram", pustila sam da njegove ruke lutaju po mojoj koži. 

"Kakva je to okrutna moć koju imaš nadamnom Aurora?"

"Ljubav", spustila sam poljubac na njegove usne, "Volim te Nikolai." 

Voleću ga zauvek.

KRAJ