Deca noći

Petnaesto poglavlje

Glava ju je ludački bolela kada je ujutru ustala iz kreveta. Nije se obazirala na Reja i Seta koji su zurili u nju dok se teturala do kupatila kako bi se istuširala i pokušala da spere mamurluk, jad i sram od prošle noći. Odbijala je da razmišlja o ponovnom susretu sa Lorenzom, o svom snobivskom ponašanju i, na posletku, momentima prisnosti sa Setom. Sve je to gurnula pod tepih, nemestila nesalomivu masku na svoje oblo lice, nakon čega je bila spremna da stupi u novi dan.
Ili možda ne.

Ukopala se u mestu kada je videla da umesto Seta, na kauču u dnevnoj sobi sedi Enzo. Mora da je bila u gorem stanju nego što je mislila kad je pomešala njegovu medenoplavu kratku kosu sa Setovom tamnom i dugom do ramena.

Kada ju je ugledao, Rej je promrmljao kako mora na posao i izleteo iz stana, ostavljajući je samu sa Enzom.

"Žao mi je zbog onog sinoć, nisam želeo da se osetiš...ništavno. Nisam znao ništa o tvom životu, uvek si izbegavala da pričaš o tome. Nisam znao baš ništa o tebi, pa sam bio prinuđen da te zamislim. Kako si bila odlična učenica u školi, znala si neverovatno mnogo zanimljivih stvari, uobrazio sam da si u međuvremenu upisala neku od najboljih škola, možda nešto u vezi sa geografijom, da su roditelji ponosni na tebe..."

"A zatekao si neobrazovanu devojku, bez igde ikoga, koja radi u noćnom klubu kako bi zaradila za život."

Sela je pored njega i zagledala se u njegove oči koje su na dnevnoj svetlosti poprimale zlatni odsjaj. Stiskao je usne, a prsti leve ruke su mu nervozno klizili po vratu, dok je Eliz bila potpuno nepomična.

"Ta devojka ima divan glas, kakav dosad nikad nisam čuo, a ne bih rekao ni da si bez igde ikoga. Imaš prijatelje kojima je itekako stalo do tebe, video sam to sinoć. A što se posla tiče, mislim da je to sasvim u redu. Bio sam zabezeknut samo zato što sam otkrio da prava Eliz nema nikakvih dodirnih tačaka sa onom koju sam ja izmislio. Nameravao sam da ti kažem da si mi nedostajala. Nedostajala mi je moja Eliz, ali to izgleda nisi ti. Sada to shvatam i želim da upoznam pravu tebe."

Eliz se trudila da na licu zadrži bezizražajnu masku. Nije želela da pokaže iznenađenje i...olakšanje.

Stidela se zbog one mrvice sreće koja je treperila u njoj, a ona pokušavala da je potisne.

"Neće ti se svideti.", uspela je da procedi.

"Izgleda da i ti moraš naučiti nešto o meni."

Enzo se nasmejao i pružio joj ruku. Malo je oklevala, ali ju je ipak prihvatila ni ne trudeći se da sakrije osmeh od koga su joj se pojavile jamice na obrazima.

                                      🎶
Jedva je dovukla silne kese voća, povrća i sredstva za čišćenje prozora i drvenih površina, prašak za veš i deterdžet za sudove do drugog sprata Rejeve zgrade. Imala je utisak da se popela i sišla niz stepenice hiljadu puta, a noge su joj polako počinjale da odbijaju saradnju dok je teglila poslednje dve kese. Nakon što je potrpala sve potrebne namirnice u frižider, okrenula se pranju prozora.

Dok je pevala uz muziku i skidala teške zavese za zamračivanje za koje je mogla da se opkladi da ih Rej nije ni pipnuo od kad se uselio u taj stan, pitala se da li se on u životu dohvatio krpe i malo brisnuo prašinu. Nije mislila da će joj se čišćenje dopasti, pogotovo posle svih onih žurki njenih staratelja posle kojih je morala da posprema, ali pretpostavljala je da muzika sve čini zanimljivijim, te je ubrzo prešla na ribanje podova.
" 'Ajde ostavljaj tu metlu, pepeljugo.", Set ju je povukao za rep i vuknuo na njeno uvo kako bi nadjačao muziku koju je pustila, a ona se malo štrecnula. Zar ovde niko ne koristi zvono?

"Ovo nije metla, prinče.", odgurnula ga je, ljuta što je svojim martinkama ostavio blatnjave tragove po čistom parketu.

"Opa, ovo je napredak, nazvala si me princem."

"Tako je. Ti si jedan bahati princ koji verovatno u životu nije uzeo metlu u ruke, a kamoli obrisao pod. Razmaženi princ koji podrazumeva da sve mora da bude po njegovom i mora da ima sve što poželi.", optužila ga je nacerivši se, ali se odmah zatim okrenula od njega kako ne bi video da crveni.

Princ? Nije nego. Mada je istina sve što je rekla, poređenje svakako nije bilo prikladno. Nije joj promakla njegova tvrdoglavost-svake treće večeri je gledala kako pikira drugu devojku i ne odustaje dok ona ne padne na njegov šarm. Ali nije ga smela nazvati princem, to samo potpomaže bildovanju njegovog ega koji je već veći nego što bi valjalo da bude.

"Neke stvari prosto ne možeš da imaš, koliko god se trudio.", zagonetno je uzvratio. "Dolazi 'vamo"

Bacio se na kauč i potapšao mesto pored sebe. Sela je do njega sa čašom vode u rukama. Set ju je gledao sa ushićenjem, trudio se da sakrije osmeh koji je izdajnički igrao na njegovom licu. Izgledao je kao da jedva čeka da joj saopšti neke lepe vesti.
"Džon Arnarson, direktor diskogravske kuće Burning Records, je već neko vreme prisustvovao našim svirkama u Bezdanu. Tvrdi kako imamo mnogo talenta, a tvoj glas ga je posebno zadivio. Jutros mi je ponudio poslovnu ponudu. Pokušaće da od nas napravi...nešto. Počećemo sa demo snimkom pa ćemo videti kako će se stvari dalje odvijati.

Zurila je u Seta sa nevericom, a čaša joj je samo skliznula iz ruke, te je voda skoro natopila njegove farmerke. Staklo se razletelo po podu, ali ni to je nije pribralo. Set se gušio od smeha dok je ona začuđeno buljila u njega, nesposobna da poveruje da je ono što je upravo čula istina. Na posletku je i sama prasnula u smeh. Kada je Rej ušao u stan, Eliz mu se smesta bacila u zagrljaj, a on je, zbunjen prilivom osećanja koji se kod nje retko javlja, sklopio ruke oko nje.

"Snimićemo pesmu, snimićemo pesmu!",ponavljala je uzbuđeno.

"Molim?", skretao je pogled od Eliz ka Setu, tražeći objašnjenje.

"Treba da napišemo pesmu i predložimo nekoliko ideja za muziku. Imamo dve nedelje na
raspolaganju."

Te reči su izazvale paniku kod Eliz. I dalje svakog dana ide na časove pevanja kod Džeremija, koji je usput uči notama, skalama, akordima i inervalima, ali svesna je da ima još mnogo da nauči. Nije bila sposobna da komponuje muziku, ali pretpostavljala je da bi dečaci mogli da izađu na kraj s tim. Ništa bolje nije bilo ni sa pisanjem teksta. Uopšte nije imala ideju kako bi to moglo da izgleda. Ali Set je znao tačno šta treba da radi.

"Pomoći ćete mi da pronađem svesku sa stihovima na tavanu, možda bismo mogli da izvučemo nešto odatle. Rej, ti ćeš se pozabaviti muzikom. Jedino što nam fali je basista."

Set joj nimalo nije izgledao kao neko ko bi u slobodno vreme pisao pesme. Shvatila je da zapravo ne zna bezmalo ništa o njemu. Izgradio je tu nadmenu, nezrelu, arogantnu masku i ubedio svet da je onakav kakvog želi da ga vide. Ali ona je znala da se duboko ispod toga krije nešto mračno, mračno kao njegova pojava, što njegov večito prisutan nadmeni osmeh skriva. Nije želela da zalazi u to. Sopstvena prošlost ju je dovoljno mučila.

"Mogu ja da sviram bas.", ponudila se, ali Rej je odmahnuo glavom.

"Ti pevaš i sviraš klavijature s vremena na vreme. Lorenzo može da bude basista, rekao mi je da svira povremeno."

Enzo? Ponovo je osetila tu varnicu koja zapleše svaki put pri pomenu njegovog imena. Trudila se da je ugasi kako se u jednom trenutku ne bi opekla na nju, ali njen trud je bio uzaludan. Govorila je sebi da treba da prekine tu nit koja ju je vezivala za njega. Ako je jednom otišao, ništa ga neće sprečiti da to uradi ponovo, a to bi je povredilo mnogo više od prvog puta. Međutim, jedan tihi glas u glavi ju je ubeđivao da to nije bila njegova krivica. Bio je dete, nije mogao da se protivi svojim roditeljima, a sada je punoletan, sam odlučuje o svom životu. Nadala se samo da neće poželeti ponovo da ode.

Polako je klimnula glavom i nasmešila se svojim prijateljima, u isto vreme srećna, ali i zabrinuta zbog onoga što dolazi.