Deca noći

Dvadeset osmo poglavlje

Martinke i kožne jakne bili su sastavni deo svakog nastupa, te Eliz u prvi mah nije mogla da razazna ko je ko u polumraku njenog neosvetljenog hodnika dok su dečaci ulazili u stan. Ipak, uspela je da ih razlikuje po frizurama - Set je bio najupečatljiviji sa svojom talasastom kosom koja mu je dopirala do ramena, Enzu su šiške padale na levo oko, dok su Rejeve svetlosmeđe kovrdže nemarno štrčale na sve strane. Eliz je i dalje bila u staroj trenerci i otrcanoj Rejevoj majici koju je prisvojila čim se doselila kod njega.

Išla je od jednog do drugog dečaka, koji su posedali za kuhinjski sto, kako bi im uokvirila oči crnom olovkom. Kada je stigla do Seta, primetila je malu alku na desnoj strani njegove donje usne.

"Uradio si pirsing bez mene!?", zaprepašćeno je pitala u neverici.

"Naravno da ne. Kako tako nešto uopšte može da ti padne na pamet. Ovo je lažnjak, nabaviću koji i tebi.", osmehnuo se.

"Izgleda baš kul.", zatapšala je rukama srećna što će i ona dobiti jednu. Ustvari, time je prikrila ono što zaista misli - izgleda kul na Setovim usnama.

Nikada to ne bi izgovorila naglas, mogla bi da bude pogrešno shvaćena, a, uostalom, nikada ne bi pružila Setu takvo zadovoljstvo. Već je dovoljno nepodnošljiv. Primetila je kako Rej i Enzo razmenjuju poglede i prevrću očima.

Odlepršala je u svoju sobu kako bi se presvukla. Navukla je narandžastu pamučnu haljinu sa crnim šarama i crne čarape koje su joj dopirale do iznad kolena. Našminkala je oči tako da izgledaju veće, a na usne je stavila karmin boje kože. Krajeve kose obojila je u narandžasto jednokratnim sprejem i izašla iz sobe ogrnuvši se teškom kožnom jaknom. Zatekla je dečake kako sede na kauču. Svi su se okrenuli u isto vreme kada je izašla iz sobe. Set je tiho zazviždao dok su ova dvojica samo iskolačili oči.

"Malo je prekratko.", primetili su u Rej i Enzo u isti glas.

"Po mom mišljenju je savršena.", odvratio je Set.

"Ti da ćutiš.", prigovorili su mu svi zajedno dok je Eliz polako crvenela.

"Imam šorts ispod." Zadigla je ugao haljine kako bi otkrila crnu tkaninu naspram koje je njena koža izgledala kao porcelan.

Trebala joj je čitava večnost da prvo otpertla svoje martinke, a kasnije ukrsti pertle onako kako joj se najviše sviđa. Set je za to vreme stajao naslonjen na dovratak, prekrštenih ruku, odsutnog pogleda. Zagledala se u njega kako bi mu privukla pažnju, a kada je shvatila da to ne ide, mahnula mu je podigavši obrve.

"Ogovaraju nas, slušaj.", pokazao je palcem iza sebe, pa se koncentrisala na glasove u dnevnoj sobi.

"Da li je on uvek ovakav? Mislim ovako...", zamišljeno je upitao Enzo.

"Direktan? Bezobrazan? Neozbiljan? Nepodnošljiv?", nabrajao je Rej. "Uvek je takav. Obožava da nervira Eli."

"Da li si siguran da tu nema nečeg drugog, osim prijateljskog zadirkivanja?", nastavljao je Enzo sumnjičavo.

"Oni... imaju nešto posebno. Znaš, meni je Eli kao sestra, ali sa Setom je to drugačije. Oni su...ortaci, stvarno nema potrebe da se brineš zbog njega. Uostalom, Eli te voli." Mogla je bezmalo da oseti sleganje ramenima koje prati njegove reči.

Set i Eliz su se pogledali i prasnuli u smeh.

Međutim, osetila je slabašno probadanje u grudima kada je shvatila da joj Enzo ne veruje. Nije mogla ni da pojmi zašto bi pomislio da ima nešto između nje i Seta. Ona nije bila tip osobe koji bi tajio tako nešto. Mislila je da svako zaslužuje istinu koliko god ona strašna ili bolna bila.

"Tvoj dečko je previše ljubomoran. Ali valjda ima razloga da se pribojava." Set je izvio jednu stranu usana tako da mu je pirsing zasijao, a oči nestašno sevale.