Deca noći

Sedamnaesto poglavlje

Da nije video sopstvenim očima, ne bi verovao. Set je zatekao Eliz na podu kako radi sklekove u uskoj majici na bretele i šortsu, tako da su se jasno videli njeni napregnuti mišići. Međutim, nije to bilo ono što ga je začudilo, već tri jajeta, slanina, čaša mleka i brdo slatkiša koje je proždrala na kraju.

"Znaš, ne vredi ti naporan trening ako se posle njega najedeš k'o stoka.", uputio joj je širok osmeh.

"Kao prvo, hvala ti na divnom poređenju, vidim da imaš visoko mišljenje o meni, srce si. Kao drugo, kako ne vredi? Nisi se upoznao sa ovim stvarčicama?", digla je ruke i pokazala bicepse. Morao je da prizna, nabila je dobre mišiće.

"Možeš da se hvališ koliko hoćeš, ako ne znaš da upotrebiš tu snagu.", ustao je i udario se po ramenu.

"Hajde, da vidim šta možeš."

Ostavila je pakovanje kolačića sa strane i skočila na noge. Udarila ga je pesnicom u mišicu na šta je on podigao obrve i složio izraz koji govori 'mora da se šališ'.

Udarila ga je i drugi put, a Set je prevrnuo očima. Treća sreća, pomislio je, ali nije bilo ništa bolje. Osetio je samo blago damaranje na mestu udarca. Eliz jeste bila snažna, ali nije znala kako da usmeri svoju snagu da zada bol.

"Probaj ponovo, ali ovog puta se koncentriši na cilj-da me zaboli. Zamisli da si veoma, veoma ljuta na mene."

"Ne želim da te povredim."

Prikrio je zadovoljstvo nadmenim smeškom koji je vremenom prestao da mu služi kao maska i postao deo njega.

"Slatko, ali ja sam tvrd orah, mala. Neodoljivo je što uopšte misliš da bi jedna devojka kao što si ti mogla da me prebije." Znao je da će je to naljutiti. Igranje na kartu devojaka kao slabijeg pola uvek je bio pun pogodak kod Eliz.

"Ponovi to.", zarežala je, a Set se kao po komandi nasmejao još šire.

"Devojka kao ti ne može da mi parira. Previše si mekana i previše razmišljaš, tipično za devojke.", govorio je s namerom da je iznervira. I uspelo je. Zamahnula je pesnicom u pravcu Setovog lica, ali on se vešto izmakao, smejući se. Međutim, ona ga je dočekala udarcem laktom u bradu, a zatim kolenom u stomak. Bio je zadovoljan što ga nije štedela, prijao mu je bol koji mu je zadavala.

Opružio se po podu, a ona ga je opkoračila i zarobila mu ruke, ali očigledno nije znala da je on imao širokog iskustva u uličnim tučama gde je ovakav potez već odavno postao kliše. Bilo je dovoljno da se jednom trzne i da je zbaci sa sebe. Morao je da joj stavi šaku na potiljak kako bi sprečio da udari glavom o pod.

Najpre je pomislio da je posledica njenog ubrzanog disanja napor, ali onda je ugledao te iskolačene tamnoplave oči i suve usne - njeno lice odavalo je strah. Smesta ju je pustio i udaljio se bacivši se na krevet i prigrlivši njenu činiju sa čokoladnim keksićima, dok je ona ostala da zadihano sedi na podu.

"Rekoh ti da nemaš šanse, ali nisi za bacanje. Posebno mi se svideo deo kada si me pribila uz pod.", uputio joj je nestašan smešak.

"Olizaćeš ti isti taj pod ako ne skineš šape sa mojih keksića.", zapretila je kada je skočila na krevet i otela mu činiju.

U tom trenutku, Rej je izašao iz sobe - Elizine sobe - sav čupav i zgužvan. Setu je tek sada došlo do mozga da nije spavao u dnevnoj, kao i inače. Zverao je čas u Eliz, čas u Reja, ne shvatajući o čemu se radi.

"Ne gledaj me tako.", prevrnula je očima znajući o čemu je razmišljao. "Probudila sam se jutros u pet i zatekla ga opruženog u mom krevetu. Cela soba je bazdila na alkohol, pa sam se premestila ovde.", objasnila je, a zatim se okrenula Reju. "A ti gospodine, da si mi smesta objasnio šta si tražio u mom krevetu."