Deca noći

Trideset prvo poglavlje

Na trenutak je pomislila da joj neće otvoriti, ali se ipak pojavio na vratima sa rukama u džepovima izbledelih farmerki.

"Mogu li da uđem?", pitala je stidljivo, podignuvši kesu sa ćurosima.

"O bože, jesu li to...?", raširio je oči koje su se blago smešile.

"Jesu." Kako je to izgovorila, Enzo ju je povukao unutra, smestio na kauč u maloj dnevnoj sobi i sipao joj njen omiljeni sok od borovnice.

"Da li ću i ubuduće morati da kupujem tvoju ljubav ćurosima?", pokušala je da se našali i osetila veliko olakšanje kada se na Enzovom licu pojavio smešak.
"Samo ponekad."

Poljubio ju je posle dva dana izbegavanja. Nije se trudio da bude nežan već joj je stegnuo majicu na leđima, dok mu je druga ruka bila u njenoj kosi. Oboje su bili zadihani kada su se odvojili jedno od drugog. Ipak, Eliz je prva progovorila.

"Slušaj, ja... ne znam šta se dešava. Ja nisam devojka kojoj je u cilju da ima što više momaka. Ne bih bila s tobom da mi se sviđa Set. Ali ne sviđa mi se. Ne na način na koji mi se ti sviđaš. Stalo mi je do tebe, Enzo, stvarno, a ono što si sinoć rekao, volela bih da nisi tako mislio. Znaš, nije nimalo lepo kada ti osoba koju voliš ne veruje, pritom nisam uradila ništa kako bih to zaslužila. Rej i Set su me izbavili iz sirotišta, našli su mi posao. Set me je naučio da sviram gitaru, a njegov stric kako da koristim svoj glas. Oni su moja porodica, Enzo. Oni su sve što imam, kao i ti, naravno. Koliko god da mi značiš neću se odreći ni jednog od njih dvojice zato što ti to želiš."

Nije ga gledala u oči dok je govorila. Ovo je najbliže što je dosad prišla razgovoru o osećanjima i nije joj se dopadalo, ali nije bila sigurna zbog čega.

"U pravu si. Strašno mi je žao. Ponašam se užasno. Glupo je što mi smeta to što te on poznaje bolje nego ja, što imam utisak da može da te razume. Imam osećaj da ne pripadam ovde, uz tebe. Previše sam... običan i zbog toga nisam siguran u ovo."

Uhvatio ju je za ruku i podigao uvis, preplićući prste s njenim.

"To je smešno. Neću te odbaciti samo zato što nemaš tragičnu prošlost. Može li sada sve da se vrati u normalu?"

"Naravno. Obećavam da neću više izigravati kretena."

Eliz se nasmejala zagrlivši ga i osetila da joj se njen Enzo vratio.

🎶

Gledala je u njegova gola leđa dok je sedeo na ivici kreveta i navlačio majicu. Polako je ustala zatežući učkure od Enzove trenerke kako joj ne bi spala, pa je uzela svoju odeću lepo složenu na stolici.

"Idem da se presvučem.", objavila je krenuvši ka kupatilu. Enzo je podigao obrve i izvio jednu stranu usana.

"Znaš, ne bi meni smetalo...", poljubila ga je pre nego što je mogao da završi rečenicu, a zatim nestala iza zatvorenih vrata.

Smešila se sama sebi dok je zakopčavala farmerke, osećajući se poletno i lepršavo. Razmišljala je o Enzovim snažnim poljupcima i toploj koži. Mogla je ceo dan da provede sklupčana pored njega gledajući filmove jedan za drugim, ali trebalo je da joj Rej održi čas klavijature.

Proklinjala je gradski prevoz i to što joj je stan tako daleko od Enzovog. Borila se da ostane na nogama u punom tramvaju, ali nije mogla da održi ravnotežu kada je vozač naglo zakočio, te je pala na nekog dečka pored sebe. Promrmljla je izvinjenje ne podižići pogled.

"Dankvortova?"

Sada je pogledala naviše i namrštila se pokušavajući da se seti odakle joj je poznat mladić širokih ramena i smeđih očiju.