Deca noći

Dvadeset drugo poglavlje

Kad se probudio osećao se iscrpljeno i malaksalo, celo telo ga je bolelo. Doneo je čvrstu odluku da celog dana ostane u krevetu, ali zvonjava telefona mu je govorila da taj plan pada u vodu.

"Hvala bogu da se neko javio! Za sat i po treba da se nacrtamo u Arnarsonovom studiju.", govorio je Enzo.

Sranje. Zaboravio je na to. Skočio je iz kreveta i navukao farmerke, a pri tom je tresnuo na pod dva puta. Uskočio je u Elizinu sobu oblačeći majicu i zatekao je kako spava umotana u dva pokrivača tako da su joj se samo oči videle. Podigao je roletne, a svetlo ga je zaslepilo svom silinom svog sjaja, te je prostenjao pokrivši rukama oči.

Prodrmao je Eliz, povukao je za kosu i lupnuo po obrazu, ali ništa od toga nije urodilo plodom. Zbog toga je strgnuo svu ćebad sa nje i na jedvite jade prosiktao: "Diži se!" Glas je u vidu čudnog šištanja izlazio iz njega. Majica joj se povukla ka gore otkrivajući stomak boje porcelana, a ona ju je lenjo spustila. Podigla se na laktove i poluotvorenih očiju piljila u Seta.

"Oblači se, snimamo pesmu danas."

Kada je to čula, potpuno se razbudila.

"Molim!?", Set je bio prinuđen da joj čita sa usana jer od njenog glasa nije bilo ni traga. Iskolačila je oči ali je uspela da ostane smirena. Pročistila je grlo i pokušala ponovo.

"Imaš li tabletu za grlo?"

Zvučala je gore nego Set, zvučala je kao da neko vuče šmirglu po drvetu. Pokušala je sa ustane iz kreveta ali noge su je izdale, te je Set morao da je uhvati kako ne bi pala. Čim je dodirnuo njenu kožu, osetio je vrelinu.

"Eli, ti goriš. Pozvaću Arnarsona da otkažem."

Ono sinoć je bila veoma glupa zamisao. Septembar je, leto je završeno, noći su hladnije, nije trebalo to da rade. On i Rej su na sebi imali samo šorceve, dok su Elizine farmerke i majica prijanjale uz njenu kožu natopljene hladnom vodom. Iako se smejala sve vreme na putu kući, Set je primetio kako daje sve od sebe da suzbije drhtanje. Na slabom jutarnjem svetlu mogao je da vidi kako joj usne poprimaju modro plavu boju.

"Utoplila sam se pod ćebetom, samo mi daj tabletu za grlo i biću kao nova.", osmehnula mu se jarko crvenim usnama.

Postavio ju je na krevet da sedi, izgledala je veoma nestabilno na nogama, i naredio: "Ne mrdaj odatle!"

Uzeo je čašu vode, tablete i toplomer pa se vratio u njenu sobu. Popila je lek, ali je odgurnula njegovu ruku kada joj je pružio toplomer.

"Nema potrebe za tim, nemam temperaturu, sigurna sam u to. Hajde, moramo da krenemo."

"Ne možeš da pevaš danas."

Prekrstila je ruke na grudima i podigla obrvu kao znak da neće odustati.

"Eli...", Set je ponovo pokušao ali ona ga je sasekla.
"Kada odradimo to kako treba, obećavam da ću uraditi šta god hoćeš."

Prevrnuo je očima i tako pristao.

Dogovorio se sa Rejem i Lorenzom da se nađu ispred studija deset minuta ranije. Stavio je ruku oko Elizinog struka kako bi joj pomogao da siđe sa motora iako je ona uporno tvrdila da može sama. Nije planirao da je pusti ni sledećeg trenutka, ni onog posle njega, izgledala je previše slabo.

"Sete, stvarno, dobro sam.", rekla je neobično nežno.

Taman je hteo da prebaci ledenoj kraljici kako bi mogla da zadrži malo te finoće kad ozdravi kada su joj kolena zaklecala, a on pojačao stisak oko njenog struka.

"Sada nema šanse da me se otarasiš.", nasmejao joj se, ali nije mogao da sakrije zabrinutost.

Rej i Enzo su im prišli, izgledali su kao da im ništa nije jasno.

"Insistirala je da dođe iako joj nije dobro. Mislim da ima temperaturu, ali nije mi dala ni da joj priđem sa toplomerom.", objasnio im je.

Rej je podigao ruku ka njenom čelu, ali ona ga je zgrabila za zglob spuštajući je nazad.

"Moraš kod lekara, Eli.", rekao je Rej, na šta je ona prevrnula očima.

"Hajde samo da odradimo ovo, a posle me vodite kuda god želite.", odvratila je umornim glasom.

Na vratima ih je dočekao muškarac star oko tridesetak godina, prijatnog lica, izreckane desne obrve, sa pirsingom na nosu. Propustio ih je da uđu u studio poželevši im dobrodošlicu, te je Set smesta spustio Eliz na jednu od stolica.

"Devojci nije dobro?", primetio je odmah.

"U redu sam.", odgovorila je Eliz pre nego što je Set i uspeo da otvori usta.

Džon Arnarson ih je uputio u proceduru: najpre će mu predstaviti šta imaju, zatim će eventualno ispraviti ono u čemu greše i uvesti neke promene, naravno uz njihov pristanak, a nakon toga će snimiti deonicu po deonicu, instrument po instrument da bi ih obradio i na kraju sklopio u savršenu celinu.

U svakom drugom slučaju Set bi bio oduševljen, upijao bi svaku njegovu reč kao malo dete željno znanja, ali ne i sada. Ne kada je Eliz izgledala kao da će se svakog časa srušiti. Sada je samo želeo da se taj proces ubrza što je više moguće.

Uzeli su instrumente, a Eliz je jedva stajala za mikrofonom zbog čega joj je Lorenzo doneo barsku stolicu i postavio je uz stalak.

Njen glas je zvučao divno uprkos promuklosti koja se nazirala u niskim tonovima i koja mu je davala poseban prizvuk. Set je posmatrao Džonovo lice dok se smešio i klimao glavom, očigledno zadovoljan onim što čuje.

Svi su se složili na njegov predlog da ubace solo koji je on pripremio i koji će svirati posle svake strofe sa malim varijacijama, a onaj koji je Set napisao prebace na kraj dodajući mu komplikovanu kombinaciju dubokih rifova koje će Enzo izvoditi na bas gitari.

Prva deonica koju su snimili bili su bubnjevi. Set je morao da prizna da je Rej bio besprekoran, čak ni Džon, koji ih je terao da sviraju iznova i iznova dok se sve lepo ne uklopi, nije imao na čemu da mu zameri. Set se najviše namučio što se toga tiče, prestao je da broji nakon desetog ponavljanja dok najzad nisu postigli savršenu ravnotežu između slajdova i puš-pulova.

Eliz je sve vreme sedela u fotelji, zatvorenih očiju i glave zabačene unazad, ćutke slušajući kako pokušavaju da pronađu zlatnu sredinu. Toliko su se uneli u posao da niko nije primetio kada je ušla u sobu za snimanje, dok nije uzela Setovu gitaru. Odsvirala je varijaciju koja se nije potpuno pokalpala ni sa Setovom ni sa Džonovom, već je imala po malo od obe.

"Sada odsviraj isto to, samo mnogo sporije kako bih mogao da zapišem, a onda će Set ponoviti da konačno možemo da snimimo.", rekao je Arnarson oduševljeno.

Eliz je otpevala sve bez greške, dodajući ukrase koji nisu postojali tako da pesma zvuči bogatije. Setu je predstavljalo pravi izazov da prilagodi svoj glas njenom, ali uspeo je da savlada prelazak iz niskih u veoma visoke tonove zahvaljujući Džeremiju i njegovom podučavanju.

Nakon što su svi delovi bili upotpunjeni, bilo je potrebno samo da ih sve spoje u jednu celinu. Međutim, Eliz je počela nekontrolisano da drhti. Umotala se u svoju kožnu jaknu, a Lorenzo je ogrnuo svojim duksom. Dogovorili su se da to urade neki drugi dan, a onda ju je Set odvezao, dogovorivši se sa ostalima da ih sačekaju kod kuće.

Sve vreme dok su silazili niz stepenice, Eliz je gunđala o tome kako su doktori beskorisni, kako bi i sama mogla da kupi brufen i nastavi sa tabletama za grlo. Rekli su joj da je zakačila grip i da se gadno prehladila, to su mogli i sami da pretpostave. Kada je izašla iz ordinacije, doktorka mu je naložila da drži Eliz pod strogom prismotrom, da joj ne da da mrda iz kreveta, da joj kuva čajeve i tople supe. Eliz ga je jedva izgurala iz čekaonice kako ne bi usvojio još neki savet.

Kod kuće ju je smestio na ugaonu garnituru u dnevnoj sobi, a Rej ju je pokrio ćebetom. Znali su da joj temperatura raste po drhtanju koje se sve više pojačavalo. Nakon što je popila sirup, Enzo joj je skuvao čaj od kamilice i ćušnuo joj ga u ruke naredivši joj da sve popije. Uključili su film na televizoru i zamračili sobu kako bi doživljaj bio bolji. Ni jedno od njih četvoro nije dočekalo jutro.