Deca noći

Dvadeset peto poglavlje

"Neću da idem."

Eliz je bila presmešna dureći se prekrštenih ruku i sedeći u turskom sedu. Set je imao još tačno tri dana s njom dok se zvanično ne preseli u novi stan. Ovo je već peta noć kako ne spavaju, već samo leže u krevetu pričajući o svemu i svačemu. Kada bi im ponestalo tema, igrali bi se pogađanja pesama ili imitiranja glasova poznatih rok pevača.

Kako je Džeremijeva soba bila na drugom kraju kuće na spratu iznad njih, bili su sigurni da mu ne smeta njihovo pevanje i smejanje. Jedno veče su čak napravili i kućicu od ćebadi razapetih između stolica i popalili mirišljave sveće za bolji doživljaj. Nisu imali baš jasnu predstavu koja je bila svrha toga, ali u svakom slučaju bilo je zabavno.

Oko pet ujutru bi jedno od njih obavezno zaspalo. Obično bi to bila Eliz koja bi se prostrla po podu i zadremala u sekundi, te je Set redovno morao da je nosi do kreveta i pokriva, ali i on je znao da zaspi u Elizinom krevetu. Međutim, ona nije bila toliko nežna. Istog trenutka bi ga izgurala napolje i poslala u svoju sobu.

Bilo je savršeno logično zašto su odbijali da zaspu zajedno. Prijatelji to ne rade. U redu je da provedu noć na kauču u dnevnoj sobi, ali nešto sasvim drugačije bilo je spavanje u istom krevetu. Setu, naravno, ne bi smetalo, ali tako nešto ne priliči zauzetoj devojci.

"Zar nemaš želju da malo upoznaš svet van Sorgera?", pitao ju je.

Ležala je na boku, lica okrenutog ka Setu, a pogleda spuštenog na pomalo krive prste koji su tupkali po dušeku u nekom samo njoj poznatom ritmu.

"Ne, ako to podrazumeva provođenje vremena sa Brielom.", promrmljala je mrzovoljno, ne podižući pogled.

"Nisi pošteno ni porazgovarala s njom, a već ti se ne sviđa."

Set je morao da prizna da nije očekivao od Reja da nađe takvu devojku, to je više bio njegov tip. Bri nije bila glupa, ali zasigurno je brinula o svom izgledu više nego o bilo čemu drugom. Činilo se da je malo plitka, ali to nije bilo ništa što njena harizma nije mogla da pokrije. Uvek nasmejana i vesela, zračila je pozitivnom energijom. Pričljiva i društvena, bila je sušta suprotnost Reju, koji ne samo što je bio štedljiv na rečima već je i živeo potpuno u svom svetu neprestano cupkajući nogom ili lupkajući prstima i smišljajući nove kombinacije za svoje bubnjeve.

"Moramo li da pričamo o ovome."

"Ne moramo ako kažeš da ćeš ići.", iscerio joj se.

"Ostaću neizjašnjena." Napućila je usta kako bi prikrila osmeh, ali Set ga je ipak video u njenim očima.

"Znači da." Uštinuo ju je za obraz kao malo dete, a ona ga je blago gurnula u šali. Kako je bio na ivici kreveta, prevrnuo se i namestio bolan izraz lica kada je tresnuo o pod.

"Izvini, stvarno nisam imala nameru da..." Eliz se nagnula nad njim pruživši mu ruku, a on ju je povukao sasekavši je u pola rečenice. Pala je preko njega skotrljavši se istog trenutka na stranu.
"Ti nisi normalan!", prasnula je u smeh i zagolicala Seta tako da je cela kuća smesta zabrujala od njihovog smeha.

                                          🎶

Svo četvoro u crnim farmerkama i kožnim jaknama izgledali su uniformisano, samo je Briela kvarila prosek svojom cvetnom haljinom, belim kaputom i crvenim hulahopkama.

Eliz je sedela na zadnjem sedištu pored Reja dok je Set vešto okretao volan, a Enzo menjao stanice na radiju. Pogled joj je bio uperen kroz prozor, posmatrala je kako žuti znak na kome je precrtan natpis Sorger promiče pored njih.

"Šta ti misliš, Eli?", začula je Enzov glas kako izgovara njeno ime i trgnula se.

"O čemu? Nisam vas pratila.", priznala je zamišljeno.