Deca noći

Trideseto poglavlje

Vrata joj je otvorio Džeremi pomogavši joj sa gramofonskim pločama i slatkišima koje je donela. Uprkos tome što je Set proveo celo pre podne sa njom skrećući joj misli sa onoga što ih je okupiralo, raspoloženje joj se potpuno srozalo. Jedino što je želela je da noć posle posla u Bezdanu provede slupčana u krevetu i da zaspi što je moguće pre. Ali evo je ovde, u Džerovoj i Setovoj kući, na proslavi njihovog uspeha. Bila je nervozna, uznemirena i, povrh svega, umorna. Nije bila u stanju da se suoči sa Enzom. Džeremi je izgleda to primetio.

"Šta je bilo, mala? Izgledaš neraspoloženo."
"Set je pozvao i Enza, a nas dvoje smo se juče žestoko posvađali. Još uvek nisam spremna za razgovor.", odgovorila je, pogleda uprtog u svoje žute čarape.

"Nije te valjda prevario?"

"Ne, ne, baš nasuprot. Ljubomoran je, ovaj...na Seta."

Nije bila sigurna zašto mu govori ovo. Možda je želela da porazgovara sa nekim sa strane ko bi mogao da joj pomogne da sagleda sliku.

"Jao, Bože, ponovo je nešto zabrljao. Nabacuje ti se? To me čudi. Ti nisi devojka koju bi on želeo da smuva. Nemoj pogrešno da me shvatiš. On nije tip koji se zaljubljuje, Set samo iskoristi devojke i onda ih ostavi. Ja to ne podržavam, ali on je jednostavno takav. Sve u svemu, trudi se da im da doznanja da ne polažu nade u njega već na početku. Međutim, tebe voli, ne bi ti uradio tako nešto."

"Znam da ne bi, samo Enzo misli drugačije. Možda zbog, znaš, Setovog smisla za humor.", oprezno je birala reči.

Džeremi je pogladio svoju bradu, razmišljajući.

"Znaš šta? Ljubomora je često izraz nesigurnosti, a ja bih rekao da se kod Enza baš to dešava. Ti si, mala, u najmanju ruku posebna, da ne kažem čudna. Ne pokazuješ osećanja onako kako drugi ljudi to čine. Mogla bi da porazgovaraš sa njim o tome, da mu daš doznanja da ti znači, pošto se meni čini da je u nedoumici što se toga tiče. Trebalo bi da oboje stavite karte na sto, da izložite jedno drugome sta vam se dopada, a šta vam smeta. Mislim da bi to pomoglo."

Eliz se nasmeši, dopadala joj se ideja. To bi bio pravi način da porade na onome što loše utiče na njihovu vezu. Ali ne večeras, ova noć je rezervisana za nešto drugo.

"Hvala ti, Džer. Uvek imaš rešenje za sve.", potapšala ga je po mišici, a on se nasmejao.

Iznenada je osetila razarajuću prazninu u grudima. U Džeremiju je videla baš onakvog čoveka kakav je bio otac o kome je maštala kao mala. Neko kome je mogla da poveri svoje probleme, neko ko bi činio da se osećaš sigurno. Oduvek je žudela za tim da može da bude bezbrižno dete o kome će drugi voditi brigu umesto da bude prepušteno samo sebi. Uprkos tome što je bio siroče kao ona, Set je to imao. Imao je nekog ko ga je voleo, ko je bio spreman na sve samo da ga učini srećnim. Bilo joj je neizmerno drago zbog toga.

"Prošli su dani kada sam kao vi mogao da ne spavam i po nekoliko dana. Uz malo stimulansa, doduše.", rekao je, zevajući. "Set je u svojoj sobi."

Eliz mu se ponovo zahvalila i produžila hodnikom do Setove sobe. Odlično je znala da se snalazi po njihovoj kući, poznavala je svaki kutak u prizemlju, dok na sprat skoro nije ni zalazila.

Nečujno je otvorila i zatvorila vrata naslonivši je na njih, kada je ugledala Seta u crnim pocepanim farmerkama kako briše kosu i peva I was made for loving you, okrenut leđima. Videla je kako mu se mišići na rukama napinju poprimajući okruglast oblik, prošarani savršeno istaknutim venama. Skinuo je peškir sa vrata i bacio ga na krevet, a zatim je otvorio vrata ormara otkrivši ogledalo sa njohove unutrašnje strane. Njen odraz se pojavio pred Setom, te je utihnuo u sred pesme i okrenuo se munjevitom brzinom, položivši ruku na gole grudi. Eliz se smeškala dok ju je on zaprepašćeno posmatrao.