Deca noći

Četrdeseto poglavlje

Isprva je pomislio da je sanjao, pogotovo zbog toga što mu je sećanje bilo dosta maglovito, neke delove i nije mogao ponovo da prizove, ali kada je otvorio oči zatekao je Eliz na ivici kreveta kako oblači farmerke. Pridigao se, uprkos glavobolji od koje mu se činilo da će mu glava pući, i nasmejao se za sebe.

Nagnuvši se preko kreveta, poljubio ju je u krivinu vrata čisto da vidi kako će odreagovati. Ali ništa se nije dogodilo. Ustala je kako bi zakopčala dugme, ne okrenuvši se da ga pogleda, a zatim je izašla iz sobe bez i jedne reči.

Set se nije potrudio ni da razmisli o tome kako bi trebalo da se obuče već se istog trenutka zaputio za njom. Video je kako podiže majicu sa poda dnevne sobe, navlači je preko glave, a onda grabi jaknu na putu ka ulaznim vratima.

"I? Samo ćeš tako da odeš? Nećeš me udostojiti ni jedne jedine reči?"

Naslonio se na vrata ispred nje, prekrstivši ruke.

"Ne znam šta bih ti rekla. Ovo nije trebalo da se desi.", rekla je glasom toliko promuklim da je jedva mogao da je razume.

"Očigledno je trebalo." Iako se probudio poletan i srećan, sada ga je obuzela gorčina.

"Ne, nije trebalo. Bila sam slomljena i pijana i drogirana, samo sam želela da mi nešto skrene misli sa majke. To nije... ja imam Enza..."

Svrbele su ga pesnice. Udarac u zid bi mu pomogao da se smiri, ali nije želeo da je uplaši. Međutim, nije mogao ni da obuzda svoj bes. Zato je zabio nokte u dlanove zarivajući ih što je dublje moguće.

"Super.", procedio je. "Zašto onda nisi otišla kod svog Lorenza nego si došla ovde? On je mogao da ti da šta god poželiš, a da to ne bude pogrešno. Ali ti si ipak došla kod mene, sama si skinula majicu i sama si me poljubila. Ni na šta te nisam naterao."

"Nisi, ali ja nisam mogla da razmišljam od silnog alkohola i... i kokaina. Nisam mogla da napravim razliku između onoga što je u redu i onoga što prelazi granicu."

"Granicu čega, Eliz?", mračno i drsko je odvratio. "Kako ne shvataš da si sama sebi nametnula neke granice od kad si sa njim. Udaljila si si se od nas, Eliz. Sa Rejem još i provodiš vreme, ali mene držiš na distanci. Ne mogu da ti priđem normalno, a da se ne okreneš da vidiš reakciju svog dečka. Sinoć nisi mogla da razmišljaš, pa si radila ono što želiš, ni je bilo ničega da te sputava. Nisam ja pokrenuo ovo što se dogodilo, razmisli malo o tome."

Mogao je da vidi kako prevrće očima iako joj je glava bila spuštena dok se mrštila na svoje cipele.

"Možda ja to jesam želela sinoć, ali bila sam pijana, pobogu. Zašto uopšte praviš frku oko toga? Ja sam samo jedna devojka koju je bilo teško odvesti u krevet i eto, i to se desilo. Ti si zadovoljan, a ja sam sjebala sve živo." Prošla je rukom kroz čupavu kosu i ujela se za ispucalu usnu toliko jako da je pobelela.

"Govoriš kao da meni uopšte nije stalo, a jeste. Ti nisi trofej, Eliz. Ja bih samo želeo da definišeš moju ulogu ovde. Da bih se mentalno pripremio ako ćeš dolaziti kod mene kad god se ne osećaš dobro, jer ja ne mogu da te odbijem, a to će me uništiti."

"Tebe će uništiti?", podrugljivo je uzviknula. "Koliko se sećam ti nemaš devojku koju bi ovo povredilo ili vezu za koju želiš da uspe."

Set se odvojio od vrata na kojima je bio naslonjen, polako joj prilazeći sporim koracima dok je ona uzmicala i na kraju udarila o zid preko puta njih.

"Kako možeš da budeš tako sebična? Zar ti nije palo na pamet da se zapitaš kako se ja osećam? Ne razumem kako možeš da budeš toliko slepa da ne vidiš šta se događa. Volim te, a ćutao sam samo kako bih te pustio da budeš srećna sa Lorenzom. Ali ovo ne mogu da podnesem. Ne mogu da trpim zavlačenje, shvataš? Nemaš pojma koliko boli kad si u jednom trenutku na milimetar od sreće, a već sledećeg ti osoba koju voliš kaže da je to greška i ode drugom."