Deca noći

Četrdeset prvo poglavlje

Tek kada se probudila, shvatila je koliko je do tada bila iznurena. Nije mogla da se oporavi od silnog alkohola i male, ali značajne, doze kokaina, glava joj je neprestano bolno pulsirala, tako da se sada osećala neuporedivo bolje.

Rej nije bio tu kada se probudila. Ostavio je poruku sa objašnjenjem da je otišao da pripazi na Bezdan u Džeremijevom odsustvu, na dnu papirića dodavši velikim štampanim slovima: NAZOVI SETA!

Noć se već spustila na Sorger, a Eliz nije imala nikakvu predstavu o vremenu. Na telefonu je videla da je oko deset, a kao odgovor na to stomak joj je glasno zakrčao. Međutim, ona je odlučila da ga ignoriše.

Zurila je u boj Setovog telefona dobrih pet minuta, nalazeći razloge i za i protiv stiskanja malog simbola slušalice na ekranu. Ne kraju je prevagnula njena želja, mada i preka potreba, da razgovara s njim. Osećanja su mu bila pomešana, s jedne strane se nadala da se neće javiti, dok je sa druge strane želela da što pre izgladi odnos s njim.

"Tesoro!", veselo je uzviknuo Set u slušalicu. "Da li je moguće da si promenila mišljenje ili samo želiš da mi još malo nabijaš na nos naše cenjeno prijateljstvo?", govorio je brzo, energično, ali je malo zaplitao jezikom, a glas mu je zvučao neprirodno opušteno.

"Jesi li ti to pijan?", bilo je jedino što je pitala, iako ju je njegova opaska zabolela.

"Jedim delom. Ostalo mi je još malo koksa ako si raspoložena da dođeš. Samo požuri dok ne nestanee.", rastezao je reči.

U njoj se probudila briga, ali i bes. Rej joj je rekao da je skrhan, a izgleda da je on to podnosio čak gore od nje. Gori i mnogo gluplji. Taman kada se spremila da pospe paljbu po njemu, žačula je tresak na drugoj strani mreže.

Pokušala je da dozove Seta, ali u odgovor joj je dolazilo samo nekakvo šuškanje i čangrljanje.

Zgrabila je jaknu sa čiviluka i istrčala napolje, nadajući se da nije probudila Veks, koja je spavala na krevetu u njenoj sobi. Trčala je niz ulicu, klizajući se po ledu koji se uhvatio po asfaltu. Trudila se što je bolje mogla da održava ravnotežu, a da ne izgubi, a da ne izgubi na brzini.

Proletela je kroz kapiju dvorišta, zaletevši se na ulazna vrata za koja se zakucala svom silinom, shvativši da su zaključana, a zatim pokušala na zadnjim vratima gde je naišla na istu situaciju.

Počinjala je da paniči. Kako se nije odazivao na njeno vikanje, uzvrtela se oko kuće razmišljajući o tome šta bi trebalo da radi. Vireći kroz prozore, ugledala ga je kako leži na podu dnevne sobe, bez svesti, dok je Lord njuškao i obilazio oko njega.

Toliko se uspaničila da je u trenutku odlučila da privrgne sili. Udarila je ramenom o staklena vrata verande u zadnjem dvorištu, ali se ništa nije dogodilo. Nije imala vremena za to. Stegla je pesnicu i udarila o staklo probivši ga.

Njena krv je kapala kako po snegu, tako i po parketu unutar kuće, ali Eliz se nije obazirala na to. Tek se sad čula lajanje praćeno cviljenjem u dnevnoj sobi. Otrčala je unutra, skliznuvši na kolena pored Seta.

Počela je da ga doziva i drmusa, očajnički pokušavajući da ga probudi. Pozvala je i hitnu pomoć, ali kola su mogla da stignu tek za dva sata, a ona nije imala toliko vremena. Zato je naredila Reju da odmah dođe iako nije imala pojma kako bi on mogao da joj pomogne.

Šarala je pogledom po sobi u potrazi za nečim što bi bilo od pomoći. Spazila je praškastu materiju na staklenom tanjiriću za koju je pretpostavila da je kokain i ugašeni džoint u pepeljari, a zatim je ugledala ključeve na polici iznad televizora. Pretpostavljala je da su to ključevi od motora, ali nada u nešto drugo je ipak postojala.