Deca noći

Trideset osmo poglavlje

Eliz je visila sa jedne od mnogobrojnih šipki iznad scene i pevala jednako snažnim glasom kao da stoji na zemlji, dok su se dečaci ispod nje isčuđavali.

Tog jutra je popila dve kafe i jedno energetsko piće neposredno pre generalne probe, mada je smatrala da joj to i nije bilo preko potrebno. Već četiri dana je jela taman toliko koliko joj je bilo potrebno da preživi, a da je ne spopadne mučnina.

Enzo ju je izdao sinoć. Bio je toliko premoren od obilaska Bergena i ludovanja sa njom cele prethodne noći da je zaspao čim je dotakao jastuk.

Poslednju noć u Oslu su probdeli setajući gradom i ulazeći u klubove koji bi im se učinili zanimljivim. U većinu su samo zakoračili, a onda se okrenuli i otišli kada bi čuli kakvu muziku puštaju. Samo jednom su seli, popili po vodku kako bi se zagrejali i nastavili dalje, pa su na posletku dočekali svitanje na nekom uzvišenju sa pogledom na more.

Međutim, sinoć je celu noć provela vrteći se po krevetu, čas šutirajući ćebe, čas ga privijajući uz sebe. Četiri noći nije oka sklopila i osećala se fantastično. Živela je maltene od blistave sunčane svetlosti koja je činila da sneg magično svetluca. 

Trenutno je bila puna neke ludačke energije, dok je naglavačke visila na oko dva metra iznad bine i izvodila bravure svojim glasom. Naglo ga je dizala i spuštala, režeći, sapćući i pevajući tonove pune mržnje, besa i tuge.

To joj se dopadalo, a dopalo se i publici koja je zavrištala kada se prvi put popela uz metalne lestvice sa mikrofonom oko vrata, mada su se, i nakon što je taj video dospeo na jutjub, ljudi oduševljavali i svaki sledeći put kada bi to uradila. Postao je to nezaobilazni deo svakog nastupa iako je popila silne grdnje od Arnarsona posle prvog puta.

Prvo bi se popela pazeći da se ne udavi kablom od mikrofona, zatim bi naglavačke dopuzala do sredine šipke, Set bi joj pružio ruku, pa bi zajedno otpevali deo pesme pre nego što bi ona skočila nazad i dočekala se u čučnju. Osećala se neverovatno dok je to radila, pomagalo joj je da bar malo ispolji višak energije koji ju je pratio tokom cele turneje Skandinavijom.

Posle Norveške, Finske i Švedske, najzad su stigli i do Danske, zapravo do grada u kome žive Enzovi roditelji. Umesto obilaska grada, što su radili svakog dana od ranih jutarnjih sati, Enzo je odlučio da ceo dan provede kod svojih, ali Eliz nije baš bila spremna za to.

Dopadali su joj se njegovi roditelji, nije u tome bio problem. Isak Bergenter je bio, barem koliko se sećala, visok čovek širokih ramena, što je Enzo nasledio od njega, kratko podšišane veoma svetle kose, dok je Arne, njegova majka, bila mršava ženica, riđe, skoro zlatne kose, koja je pravila neverovatne kolače.

Uvek su bili fini prema njoj, prihvatili su je kao deo porodice, ali su takođe i vrlo tradicionalni ljudi, verovali su u šablon života, kako je Set to nazivao, i nisu podržavali ništa što bi odstupalo od toga.

Nikada nisu saznali da je Eliz ustvari siroče, a ona nije želela da bude tu kada im Enzo bude saopštio da se zabavlja sa devojkom koja nema ništa. Nije želela da vidi razočarenje na njihovim licima kada shvate da su ona i mala, pametna Eliz, koja je sa lakoćom polagala ispite i za koju su računali da će završiti visoke škole i dobiti dobro plaćen posao, zapravo ista osoba. Nije mogla da gleda kako se pretvaraju da im je drago što je njihov sin završio sa sjebanom devojkom bez roditelja koja je pobegla iz sirotišta, odustala od srednje škole, iako je tražila način da je završi u hodu, i pridružila se dečacima - delikventima u rok bendu.

Prišla je vratima njihove kuće, sa Setom s jedne i Rejem s druge strane, dok je Enzo zvonio. Nagovorio ju je da se barem pozdravi s njima, govoreći joj da bi oni mnogo voleli da je vide.