Al Sha Him

2.

《 AURORINA PERSPEKTIVA》
Duga kontrola naseg zdravlja i konacno usledi slobodno vreme. Niko nista nam ne objasnjava, sve sto shvatm je da se ne nalazimo u dvoru gde cemo boraviti ostatak dana,ovo je samo bila kontrola Kemala kako sam nacula ime... Koji odredjuje koja robinja ce biti za princa Al sah hima, koja za poslove u dvoru. Zelim da se osamim da pustim korenje svoje tuge za slobodnim zivotom.
I dalje ne shvatam zasto 15? Samo 15 devojaka krece uz stepenice i prolazi kroz ogromna drvena vraza koja se cim poslednja izabrana devojka izadje zakljucaju.

Sledeci tren se iz mracnih prostorija nalazimo u ogromnom dvoristu koje se proteze duz celog dvora. Covek starijih godina je prisao i poceo tecno govoriti nas jezik.

- U dvoristu imate oznake koje smejete da predjete dok setate ostali deo pripada samo Princu. Vase spavaonice su na drugom spratu...

Rukom pokaze prema velikoj prostoriji koja po prozorima potvrdjuje da ima dva dela.

- Sta radimo ovde?

Uplaseno je pitala crnokosa devojka koja umorno stoji na nogama, ali odgovor ne dobije. Kao vojnici su svi postupali prema svojim zaduzenjima i niko ne objasnjava sta tacno radimo ovde i koja je svrha da samo 15 devojaka puste u dvor...
Tisina je nastala, a vec svaka devojka krenula je prema prostoriji koju je stariji covek pokazao rukom pre par trenutaka.
U ovom dvoristu nakon par trenutaka nije bilo nikoga osim mene, koja zelim da udahnem i poslednji miris proleca cvetne baste... velika stabla zimzelenog drveca oko kojeg raste raznobojno cvece,dok uzduz zidova rastu sitne male ruze. Tako bi moja mama ovo cvece plela u moju kosu i tiho pevusila moju omiljenu pesmu. Vec sad raskos velike vile pokazuje da niupola nece biti kao moje malo selo gde sam odrasla.

Hodala sam do odredjene granice koja pokazuje da dalje ne smem hodati. Taj deo mnogo se razlikovao od ovog gde sam do sad hodala. U centru dvorista u koje ne smem krociti bila je velika fontana iz koje tiho zubori voda i udara u zlatne ploce... Mali putic poplocan je slicnim zlatnim kamenjem dok se oko njega nalazi mnogo ljepse cvece nego na ovoj strani. Mala bela macka kada me ugleda kao da skenira ko sam kad bojazljivo pridje. Njene plave oci su kratko trepkale dok se krene motati oko mojih nogu.

- Sedele bi kod fontane da smijemo,prelepo je zar ne?

Pitala sam macku,kao da ce mi ona dati odgovor na moje pitanje. Sve me vuce u taj deo prelepog dvorista, ali strah ne dozvoljava da predjem preko granice koju imam... Prislonila sam se uz zid, zauzimajuci mesto na mekanoj travi ispod sebe kad i macka nadje svoj polozaj u mom krilu.

- Kako se ti zoves?

Osmehnem se mazeci je njezno.

- Mogu li da te zovem Hejzel...

Opet sam postavljala pitanje maloh Hejzel koja je umorno spavala na mojim koljenima. Prislonila sam glavu i nastavim posmatrati prelepo dvoriste koje je ogradjeno visokim zidom ispred sebe. Ovde su surovi i biljke otimaju i ne pustaju da vide ostatak sveta iza zida.