Prolog.

9.9K 278 6
                                    

Malo selo udaljeno kilometre od grada krilo je biser u blatu... Krilo je lepotu nad lepotama zenskog roda odeveno u sirokoj beloj umrljanoj keceljici. Duga prava kosa boje meda padala je preko njenih ledja dok joj u kosi majka uplece bele rade. Njen osmeh bio je bajkovit, a oci boje mora krupne terale su prolaznike da pozele da ih bas ona pogleda. Mirisala je na prolece, a glasom je milovala dusu svakog ko je poznaje. Biser u blatu mnogi bi rekli opet kazem... Njenoj lepoti divili su se svi, prosci su obilazili njenu kucu, davali su tone rubalja,zlata i bisera da ona krasi dom kao nevesta, a njen otac cuvao je kao blago koje niko ne sme otudjiti, hteo je da je srecna i uvek je govorio " Samo da si ti srecna Aurora..."

Obicaj nalaze da otac bira mladozenju, a za njenog oca najvece blago bio je njen osmeh i dopustao bi da ona kaze hoce li ili nece biti sa njim. Odbijala je sve govoreci jos "jos sam mlada"... Njene nezne ruke i beo ten bile su melem za oci. Drugacija je bila od svih, znala je da cita i da pise samim tim mnoge knjige je procitala zeleci da jednog dana bude poznati pisac. Najvecu lepotu imala je u dusi, dobrota se oslikavala u njenim ocima i glasu, uvek spremna da pomogne, nasmijana bez imalo zavisti u sebi... Takvu lepotu bilo je tesko naci na celoj planeti zemlji..

_________________________________

Jako se radujem ovoj prici iskreno uzivala sam praveci koncept za nju. Konacno nesto ozbiljnije sto ce i starije i mladje ostaviti bez daha. ❤

Hvala sto citate 🌹

Al Sha Him  Where stories live. Discover now