Al Sha Him

7.

Falila mi je ona strasna muzika u pozadini da upotpuni moj strah kada se vrata otvore. Soba koja pristaje princu, svilene plahte i zavese koje pomera povjetarac, njegove odore i polu mracna soba koji opisuje njegovu dusu... kada se vrata zatvore i ostanem sama iz sporedne prostorije izadje Al sah him, jedva odjeven odjecom koja izrazava svaki misic njegovog tijela, nije gledao u mene,nije progovarao, odlagao je nesto na stolu kad krene prema meni. Njegove oci sudare moje kao cunami koji se stvorio niotkud. Pogled mu je upravo kakvog su ga opisali hladan, po meni po malo umoran, bijesan iz nekog nepoznatog razloga, ali opet tim pogledom srusio bi moju ravnotezu da nisam prislonjena na vratima.

Svukao je majicu, snob bez osjecanja tijelom kom zavide muskarci, kojim su ocarane zene napravio je par koraka davajuci mi znak da pridjem krevetu. Hodala sam ispred njega, sklupcavajuci se u sjedeci polozaj.
A kad njegovar ruka krene prema meni,zajecam skrivajuci se i odmicuci sto vise mogu.
Zastao je posmatrajuci me ljutim pogledom, jer placem... Moje suze koje sam zadrzavala i mislila da cu uspeti su potekle cim je njegva ruka krenula prema meni. I dalje sam se krila cekajuci da i mene baci vojscima, da me natera na ovo. Da bilo sta uradi, kad se ispravi i krene prema velikoj kutiji na krevet mi bacajuci zlatnu ogrlicu prezirno me posmatrajuci.

Uzela sam je samo da bih je odgurnula od sebe sto dalje,na sami kraj kreveta dovoljno da ne padne. Ne zelim da me kupi ovim, ne zelim da budem sa njim.

-" Sta hoces kao dar!"

Povisio je grub ton na mene,ali pogled nije bio grub, vise neki uobicajen sa podsmehom.

-" Hocu Hejzel..."

Zastao je zakucavajuci moje oci.

-" Vasu macku prince, zelim da mi je poklonite"

-" straza!"

Prodrao se pokazivajuci rukom na mene... Tijelo me presjece kad me dva coveka iznesu iz sobu. Uplakano sam cekala da me odvuku kao Serefinu, kad osjetim tlo pod nogama i Habibov glas...

-" Je li sve uredu?"

I dalje sam plakala, i dalje sam jedva stajala na nogama, i dalje sam se plasila sta slijedi. Kad me Habib uzme za lakat i povuce u hodnik za robinje.

-" Odmori se nije strasno..." .

Nije smeo da me dotakne, ali u njemu sam videla svog oca i ako nije stari covek. U njemu sam videla nesto sto me uvek ohrabri bas kao i Rubi koja me podseca na majku. Klimnula sam glavom tiho se vrativsi u spavaonicu gde vec svi spavaju. Ziva sam ovde u prostoriji gde su o druge, nisam odvedena, namo sam posramljeno izbacena iz sobe Al sah hime...