Al Sha Him

10.

-"Mozda ne cijeni i ne zeli zlato kao sve druge. Primetio sam po nekad da prica sa tom mackom,ali nisam bas mogao da shvatim sta..."

Zastao sam i uvjeren da je njegova teorija zapravo tacna.

-" Mislis?"

-"Drugacija je Ali... njen fizicki izgled je kao da je procvetala sveza ruza... Njene oci..."

-" Oci su kao more, a osmeh vec vidim da je biserno lep... Duga kosa boje meda trazi da moje prste zapletem u nju, beo ten i glas kao u slavuja govore o njenoj dobroti i neiskvarenosti..."
Prekinuo sam i dodao opis mesto njega..

-" Pozovite je veceras, sredite je za mene.."

Kazem ozbiljan kad on ustaje i odlazi iz sobe. Presvukao sam se i uradio par sitnih poslova vezanih za prihode u gradovima koje sam porobio, nestrpljivo je cekajuci. Ne raduje se dolasku kao druge, te potvrdim svoje misljenje kad je ugledam kako plasljivo ulazi u moju sobu. Ustao sam ponavljajuci standardni redoslijed... skidam majicu, pravim par koraka, rukom joj pokazem da se smesti. Plasila se, ali opet na moj dodir krece da se skuplja i da bjezi sto dalje od mene. Prijalo mi je sto se tako odmice od mene,teralo me da razmiljam o njoj. Nikad me ne odbijaju, uvek imam sve... niko me ne gleda uplaseno, kao ona sa tim plavim ocima boje mora.
Klimnuo sam glavom, zauzimajuci mesto u fotelji ispred kreveta dok ona i dalje skriva svoje telo i lice od mene.

《 AURORINA PERSPEKTIVA》
Sedim na krevetu skupljena dok on posmatra svaki moj mali pokret smesten u fotelji ispred. Bez majice je i telo od kamena mu savrseno stoji. Dok muzevno sedi u fotelji. Prizor za oci svake devojke, osim za mene koja se plasim i same sebe trenutno. Cekala sam da pozove strazu,da baci neki komad zlata na krevet, ali on je samo tako posmatrao mene.
(***)
Sedim tako sigurno vec 2 sata,ispravila sam se i po nekad bacim pogled na njega. Spavao je na fotelji, dok vjetar udara u zavese i u sobi se osjeca hladnoca.
Ne smem izaci dok mi ne naredi,plasim se da ustanem ali hladnoca je jaka i on bez majice moze navuci neku bolest i prehladu. Ustala sam se i beli carsaf prebacim preko njegovog tela, blago da se ne probudi, dok ne prestajem da ga gledam. Kao dijete bez imalo straha u sebi kao da ispred sebe ne vidim najveces osvajaca princa Al sah hima vec nevinog decaka lakog sna.
Nisam znala sta radiri, te sam prisla prozoru i zatvorila ga tiho moj pogled zaokupi njegova strana dvorista. Toliko je prelepo tamo dolje kao da je mesto iz bajke. Toliko je drugacije,vece i mnogo savrsenije. Steta sto ne mogu boraviti tu, steta sto ne mogu pevati pored fontane i igrati se sa Hejzel.

Nesto me natera da se okrenem prema njemu,neki osjecaj koji nije samo osjecaj jer on je zaista gledao u mene pospanim snom.

-" Mozes da ides..."

Rekao je promuklo na sta i ja poslusam odmah kad pokucam na vrata i ispred njih me saceka Habib. Odmahivao je glavom vjerovatno shvata da vec 2 puta sa princem nemam nista i ako me trazi...