Al Sha Him

5.

Suncano jutro provedem na "granici" dvorista mazeci Hejzel i posmatrajuci sunce... Prelepo je, blago miluje lice, a oci kad zaklopis okolno drvece pevalo je pesmu uz tanki povetarac. Zubor vode iz fontane nesumnjivo podseca na mirno jezero... Ali sliku koju moj mozak zamislja dok oci drzi zatvorene nije bila prava,nije bilo jezera, nije bilo gustih krosnji drveca ispred mene,samo ogroman zid uz koji rastu ruze, samo fontana u kojoj niko ne boravi. Sve sto ovde dodje je zarobljeno osim malih pticica koje pevaju jutarnju pesmu na prozorima palate. Tiho je,sa ove strane dvora je tiho,ne cuje se buka koja konstantno vlada iza. Verujem da iza zidina postoji grad,verujem da ljudi slobodno hodaju i smeju se. Greju svoj dom u kamenim kaminima i spremaju ukusne obroke za svoju decu koja trckaraju za krpenom loptom. Sve ke tako lepo dok zamisljam da mogu videti kroz zid.

-"Aurora dodji brzo... Elenor se vratila!"
Zacujem kako me kroz smesak doziva devojka mojih godina, ne sumnjivo smo najmladje ovde.

-" Izvini Hejzel,doci cu opet..."
Njezno je sklonim na mekanu travu i krenem prema sobi. Prvi sprat prepun devojaka koje uzivaju u svezem vocu dok oko njih strci zlato. A na drugom spratu,zatvorena vrata i tisina. Usla sam u sobu zaticuci svih 14 cura koje sede oko Eleonor. Pridruzim se ne previse znatizeljno. Sve cemo proci isto, iskorisceno...

- Princ je tako sarmantan, u ocima i galsu strog, istrazio je moje tijelo, nakon cega je ostao bez svoje odjece. Nikad prije nisam verovala da postoji takva gradja muske osobe,kao da je od kamena gradjen...

Pocela je opisivati njegov izgled,poteze kojim zavodi i poteze u kojim govori da je grub i da ovo radi samo radi svoje koristi. Nakon sto isprica vecinu stvari,na svojoj nozi pokaze mali crveni zig, nalik na tetovazi...

- Ovo ce dobiti svaka nakon noci pored njega, a na krevetu sobe ostavio mi je ovo...

Pokazala je na svarovski prsten vredan ko zna koliko.

- Nikad pre nisam uzivala kao sinoc, njegove ruke stvaraju magiju, ali sve sto radi radi hladno i ne bunite se lose prodje svaka koja ne zeli da bude sa njim kad je pozove.

Ustala sam prva ne zeleci da slusam njenu odusevljenost snobu kojem cu biti roba, zasto su svi ocarani njegovom ljepotom? Zar ne postoji nesto lepse od ljepote u ljudima,taj osjecaj da ne povredis njihova osecanja. Taj zig na nozi koji oznacava da si vlasnistvo princa, kako sjutra kad te pusti i kad mu dosadis da te iko pogleda sa tim na nozi? Kako detetu da objasnis da imas posramljeni znak koji govori da si kupljena necim sto ti ostavi na krevetu...

Opet sam se vratila Hejzel tiho pustajuci suze da teku niz moje crvenkaste obraze. Ova tuga nikad nece prestati da tece niz moje oci svakog dana.

(***)
Dani su prolazili sporo, svakim danom sam shvatala da devojke izmedju sebe osjecaju ljubomoru jer je neka provela vise neka manje sati kod njega,neka je dobila veci neka manji poklon. Sve su bile tako zaludjene njim i ljubomorne na Serafinu koja je dobila dva poklona od princa u jednoj noci dok su se iza njenoh ledja dogundjavali sa njom su setale iste osobe.

-" Serafina dodji da vidis kako je divna macka"

Ridjokosa devojka sa smehom govori, kad ona neiskvareno pridje Hejzel koja krene da bjezi iz mog krila od njih...

-" Jako je lepa..."