Al Sha Him

19.

Hodala sam dok iza mene ide Khabib, koracao je samo par milimetara iza mene.
Kad me njezno povuce ipsred sebe.

-" moramo da razgovaramo pre nego udjes tamo."

Rekao je tiho,na sta klimnem glavom u znak da ga slusam.

-" Aurora, ja od prvog dana zelim da ti kazem ovo... Nisam hteo jer sam mislio da ce princ da se zaljubi u tebe, ali nemas zig na nozi i to znaci da sa tobom ne zeli nista. Osjecam slobodu da ti kazem da sam zaljubljem u tebe."

Krenuo je prema meni dok se ja udaljim.

-" Zaljubljen sam i srecan po prvi put sto sam ovde. Na prvi pogled sam znao da i ti ta i pomocicu ti da bezis iz ovoga dvora daleko"

Krenuo je da me poljubi na sta trceci bez kucanja i obaziranja na strazare uletim u princevu sobu.
Pisao je nesto te kad me ugleda odmah ustane.

-" Je li sve uredu Aurora?"

Pitao je zabrinuto, gledao me je sa strahom u ocima.

-"Je li opet Isabela nesto uradila?"

Jedva dodjem do daha
-" Ne"

Pruzio mi je svoju casu sa stola te kad popijem malo vode, i saberem sta se upravo desilo shvatam da mu ne smijem sakriti jer jos on mi ne treba u nevolji gde se borim sa svim robinjama

-" Khabib,pratio me je do vasih odaja..."

-"kao i uvek..."

Slegne ramenima cekajuci da nastavim.

-" Pokusao je da me poljubi..."

Kazem postidjeno, na sta on odmah utane sa kreveta.

-" Nije te povredio?"

Odmahnem glavom, gledajuci u njegov ljut pogled. Stiskao je saku dodavajuci.

-"znao sam"

Nakon cega se vrata njegove odaje zalupe i ostanem u tisini...

《 AL SAH HIMINA PERSPEKTIVA》

Ne secam se da sam u zivotu osjecao bijes kao sad, ne secam se da sam imao vecu zelju da ubijem nekog! Pokusao je poljubiti moju robinju, ona cak vise i nije robinja... ona je moja, a on je pokusao da je poljubi. Stalno je prati uvek je oko nje znao sam da nesto smera.

-"Khabibe!"

Kemal odmah pridje zacudjeno me gledajuci.

-" Odmah ga dovedi!"

Prodrao sam se, te Kemal krene da ga trazi. Par sekundi kasnije stajao je na koljenima ispred mene, molio je za milost molio je da mu oprostim dok sve u meni govori da to ne uradim.

-"Nemoj Al sah hima"

Kemal procita moje namjere,ne zna sta je razlog sto sam ovakav, ali njegov razum uvek umiri moj.

-" Sjutra ga izbacite iz dvora, odvedite ga u poslednje selo koje smo porobili i vise nikad ne zelim da ga vidim!"

Jedva suzdrzim svoj bijes, kad Kemal krene za mnom... Objasnjavao sam mu sta je uradio, nakon cega mi kaze da se ne brinem i da ce ga odvesti negde gde mu zivot nece biti lak. Mora da osjeti gnjev kad dira moje! Srce se smiri, bijes nestane ksd vidim njeno zabrinuti lice. Soba mirise na nju, unosi prolece svojom pojavom u moj zovot. Gledala je u staru sliku dok se malo nazire zig na njenom ramenu. Moja je i sa ponosom mogu reci Boginja neopisive ljepote, plavih ociju boje mora i bisrenog osmeha je moja.