Al Sha Him

6.

Nisam komentarisala, moja priroda nije drustvena kao njihova, moj mozak ne dopusta da se zaludim kao one...

-" kako si joj dala ime?"
Priblizila se granici, kad jedna od devojaka snazno odgurne Serefinu sa druge strane. Pala je na pod udarajuci svoja koljena, i pre nego dodje sebi strazar sa druge strane,za kog nisam ni znala da postoji uzeo je za kosu i poceo vuci.

-" Nisam kriva! Gurnula me je! "

-" upomoc"
-" Upomocc!!"
-" Nisam kriva kunem se"
Bile su reci pre nego sto se zatvore drvena vrata i njen glas utihne daleko ispod zidina dvorca.

-"sta si to uradila!"

Bijesno ustajem sa pitanjem za devojku koja je upravo ipsred mojih ociju gurnula Serafinu. Smeskala se govoreci kako je zasluzila, kako ona jedina zavodi princa i da mu radi o glavi cim je dobila 2 poklona. Cuvale su njegovo srce da ne zavoli nijednu na prvom sastanku ne shvatajuci da je imao previse robinja i da nijednu ne voli pa nece ni nas.

-" Hej ti!"
Izustila sam na njegovom jeziku nadajuci se da je jos uvek sa druge strane koju ne vidim.

-" Ona nije kriva, zaista su je gurnuli da bi se ovo desilo!"

Pokusavam kao i uvek biti pravedna i ne suditi nikom na prvu. Posebno sad kad sam svedok.

-" Sta ces joj uraditi!? Hejj cujes li me!"
Pokusala sam i niko sa druge strane nije dao odgovor,niti se potrudio da cuje.. "

(***)
-"Aurora vreme je za tebe"

Izustio je Habib, posmatrajuci moje preplaseno lice. Vodeci me poznatim putem dvorane kroz hodnik u sobu gde sam srela Rubi.

-" Prolecno cvece nije ravno tvojoj lepoti mila..."

Govorila je cim me pogleda kad zacujem tihi sapat.

-"samo tebe gotivi..."
Nakon cega se odmah okrenem....

-" Habibe, devojka koja je juce presla granicu nije kriva!"

Oka nisam sklopila celo vece jer u glavi mi je scena bezosecajnog strazara koji je odvodi daleko od nas. Stavio je kaziprst na nos i zamolio me da cutim..

-" Nema joj pomoci Aurora..."
Rubi mi otvoreno saopsti, a meni suze same opet krenu. Kad Habib izadje iz sobe.

-" Zaista nije kriva..."

Govorila sam kroz suze, dok me rubi njezno miluje po obrazima sklanjajuci mi suze

-" Ko god predje granicu kaznjen je, osnovno pravilo princa Al sah hima... cura koja pogresi vise nema pravo da bude njegova robinja,davaju je vojnicima na milost i nemilost..."

Osjeti kako moje ruke podrhtavaju, kad ih nezno dotakne.
-" Ne plasi se... Samo ne pricaj previse devojkama sta si radila te veceri.Dodji sad moramo te spremiti da posetis princa. Budi svoja Aurora."

Rekla mi je kad pocne da spredjuje moju kosu bas kao i prosli put, davajuci mi cistu blago rozu spavacicu i plahtu koja ce pokriti moja ramena i vrat i lice da drugi ne vide.

-" Zasto postoji granica?"
Pitala sam prekidajuci tisinu,muci me pitanje u glavi od kad sam cula da ona postoji."

-" Princ zeli svoj mir, to je mesto gde jedino vise nije cuveni Al sah him, vec samo Ali. Sve je njegovo, ali svuda je vojska, svuda su robinje samo tu je sam i uziva.."