Al Sha Him

17.

Verovala sam mu jer sve je ocekivano od tih devojaka sa kojim sam.

-" Izvinjavam se jer sam uradila ovo..."

Kazem tiho,te kad se okrenem pokloniti njegova ruka uzme moju.

-" Hajde da ti pokazem Hejzelinu porodicu i da malo prosetamo..."

Zastao je i pogledao me.

-" ako zelis..."

Klimam glavom bez razmisljanja, naravno da zelim da setam sa njim. Za nama su posli strazari, ali jedva da sam ih primetila od siline uzitka u svom telu dok ga drzim pod ruku. Hodali smo prelepim dvoristem koje nije ogradjeno, dvorac ima prelep pogled na mora dok se ispod dvora nalazi mali gradic. Uzivala sam u cvrkutu pticica, konacno cujem talase...

-" Zasto ne mozemo da idemo ovde?"
Pitala sam tiho, zeleci da sacuvam zvuk pticica,talasa,buke u selu u glavi.

-" Robinje ne smeju prolaziti jer njihova ljepota pripada samo princu... Samo princ i par ljudi okolo ih smije videti"

-" Sta je sa mnom?
Odmah pitam jer upravo prolazim kroz masu ljudi koja se klanja princu.

-" Sa tobom svi moji zakoni gube smisao Aurora.."

Hodao je ne posmatrajuci me, ta njegova hladnoca ce me ubiti nekad mi se cini.

-" Znas nista ti nece biti ako malo pokazes intresovanja za mene..."

Ne znam sta mi je bilo da to kazem, kad se isti tren ispravim, a on me okrene prema sebi.

-" izvini zaboravljam po nekad gde sam..."

Opet je imao hladan pogled dok nas vojska kruzi, jeza me prodje bez razloga.

-" U javnosti je to zabranjeno... Ali ajde da i ja zaboravim gde sam na tren."

Njegove usne dotaknu moje, dovoljno dugo da tijelom prodje vulkan emocija, dok nas vojnici okruzuju. Dobro ih je imati po nekad. Nastavili smo hodati duz sela dok moja ruka i dalje ne zeli da se odvoji od njegove.

-"Ne trebas biti ljubomorna na nikog od njih..."

Odjednom prekine tisinu izmedju nas.

-" Ovo nikad niko nece moci da dozivi sa mnom bez ti. Sve ovo je zabranjeno, pocevsi od toga da te pustim prve noci, pa do toga da sad setam u javnosti sa tobom."

Klimam glavom ne shvatajuci sta je posebno u meni, a on vidi. Ali sve u vezi njega za meni je posebno. Uradio je to da zaboravim da mi nedostaju roditelji da mi nedostaju najblizi... Ucinjeo je da mislim samo na njega!

-" Hejzelina majka i sestra..."

Otvorio je vrata kad ugledam dve prelepe bele macke, ali nista me ne odusevi kao beli konj koji se nalazio tu.

-" Prelep je..."

Odmah zadivljeno dodam, kad princ prstom pokaze na njega i jedan od vojnika odveze konja i izvede ga.