Al Sha Him

3.

Jutro kada osvane, prvo proviri u nasu spavaonicu... Ogromna je, kao da bezbroj kreveta moze stati u njoj dok prelepe devojke nasmijano hodaju kroz spavaonicu masuci svojim dugim plahtama. Srecne su? Njihov osmeh mi govori sve, a kako neko moze bito srecan daleko od ljudi koje voli. Grupisale su se u manjim grupicama,saputajuci i uvazeno se postavljajuci prema ostalim. Kao da se ovde zna neka ljestvica po kojoj se "slaze" lepota. Sve sto sam htela je svuci sa sebe svilenu spavacicu i obuci nazad dugu rozu haljinu, preko vrata odenuti plahtu i izaci iz ove prostorije. Opet se pojavio stariji covek, onaj od juce koji nas je uputio za spavaonicu, ovoga puta drugacije odjeven i malo vise stroziji u glasu.

-" Sve nove robinje podjite za mnom"

Jasno je da smo odvojene od drugih kad niz hodnik udjemo u prazvu salu sa velikim stolovima punim hrane. Svaka je zauzela svoje mesto... Primeti se da mi "nove robinje" kako nas oslovljava stariji covek nismo previse vesele samim tim sto smo ovde. Tisina je vladala u ogromnoj sali te se samo po nekad zacuje kratko lupanje pribora za rucavanje zuckasto zlatne boje.
I ovaj put sam jako umorna, nenaspavana zeljna da pobjegnem iz ove palate kao "muva bez glave".

Ogradjeni smo zidom, u hodniku smo bez previse vrata i svaki vodi ka glavnom holu...

- Aurora?
Zacujem svoje ime koje odzvoni u samim zidovima sale. Dok nesto mladji covek sa strogim glasom drzi veliki papir u ruci... Izgleda da vec znaju sva nasa imema i da vise nista nije privatna stvar.

Ustala sam i prisla mu sa velikom dozom straha, kad on napravi korak kako bi uspeo zatvoriti vrata sale. Ostajem sama sa njim u hodniku, a on se okrece prema meni znatizeljno me posmatrajuci. Skenirao je moje oci i dugu kosu nakon cega zacujem.

- Moje ime je Habib... Rubi te ceka,podji za mnom.

Rezervisano je rekao, kao da je to sve sto smije reci. Kad na kraju hodnika otvori nesto manja vrata od ostalih, kad se nadjem u po svenu sudeci glavnoj sali dvroa. Prelepo dizajniran dvorac, nesto nalik bajkama koje joj je majka pricala jos kao devojcici. Dok se svuda oko zidova, vrata pa cak i samom holu nalazi veliki broj strazar. Ne pomeraju se, jedva da trepcu... Zelja za begstvom ucuti u mojoj glavi jer joj je jasno da vise nikad necu izaci iz ovog pakla.

- Jako lepo devojce...

Zacujem zenski glas,koji me dozove iz silnih misli. Starija je zena, kao da je ovde vec dugo vremena... Njen umiljat glas, nevino lice koje je krasi posmatrale su me kao da sam andjeo koji je sisao sa neba.

- Princ ce biti odusevljen sa tvojom prirodnom ljepotom...

Tjelo me kocilo da krenem napred, a ruke jedva da su uspele da se ne tresu.

-Gospodja Rubi je najbolja zena u ovom dvorcu, ne plasi se...

Habib me znacajnije pogleda ohrabrivsi me da joj pridjem i da prestanem da se bojim... malo mracna prostorija dobije punu svetlost kad sa prozora skloni ogromnu tamnu zavesu koja pada do poda.

-Aurora...

Izgovorim jedva cujno, a ona odmah pruzi ruku kao da me zna vec 100 godina.

- Rubi, draga moja Aurora. Cega se tako plasis.

Habib izadje i zatvori vrata, kad moje suze krenu padati kao kisa. Rubi tako podseca na moju majku tim umiljatim glasom i sve da sam pogresno procenila nju jasno je da je odmah prisla i udelila mi zagrljaj priblizavajuci me velikoj stolici na sredini sobe.

- Aurora u svetu si gde strah ubija,gde ne smes pokazati da se plasis... Moras da se boris Aurora za sebe i za princevu naklonost koju je tesko dobiti. Dostojna si biti princeza, nosices tu titulu samo ako se ne plasis!

Govorila je vadeci iz ormara prelepu bijelu haljinu sa slicno dizajniranom plahtom... ostavljajuci ja da oluku. Nakon cega mi pridje.

- Plahtom ces morati pokriti lice veceras obicaji tako nalazu.

Kratko je dodala priblizavajuci mi se sa svezim cvecem u rukama.

- Mirises na kraj proleca,od silne tuge koju nosis od kad si dosla ovde... Moramo to da popravimo jer prolece je tek stiglo.