nešto sitno

28

Malo sam čangrizava kad sam pijana, pomislila je dok je brisala suze pod bademantilom. Roza, čupava tkanina ju je utoplila nakon tuša i napravila od nje malog, debelog medu. Slatkog medu.

Šta joj je više? Ne zna kako da se ponaša pred Davidom. Ona njega bi, odmah bi ona njega, ali činjenice su tu, okolnosti pod kojima ni jedna zdravorazumska osoba ne bi pokleknula. Ali nema ona razuma, nema ni emocija. Što će ona sama sa sobom kad je on tako zgodan?

Pokrila si je uši da izbaci sve te glasove iz glave i pojurila do Davidove sobe. Nije ni pokucala nego je samo otvorila vrata i zakoračila u napola mračnu prostoriju. Samo je jedna lampa s njegove strane ormarića bila upaljena i činila polumjesec svjetlosti na zidu, dovoljno da ga vidiš, a ipak sve oko njega i da ne vidiš.

„Šta je sad?" i on je na nju opalio sa tim čangrizavim stavom, mora da zato što ga je maloprije tako besramno odbila i ponizila mu ego. Malo bi joj bilo žao da nije toliko pijana pa ni ne zna što radi. Nasmiješila mu se, pokušala, dovoljno da ne izgleda kao idiot, a on ju odmjerio od glave do pete.

„Ovaj, žao mi je." Nije se baš snašla pod njegovim osvrtom. Kosa joj je bila mokra i cijedila svu vodu na parket jer ju nije dobro osušila, rozi bademantil sa cvjetićima joj je stajao nakrivljeno i samo što se nije odvezao sa njena struka. U velikim papučama u obliku mačje šape izgledala je kao mali, mokri klaun.

„Radi čega?" sve su nešto kratko odgovarali, oboje kao nezainteresirano, a puno više od zainteresiranog. Tko se prvi krije, nije ni jedno od njih znalo. „Udavila si me, idi spavat."

Namrštila se „Ne bi." Svatko normalan bi na Davidovu drskost odavno izgubio volje, ona naprotiv nije gubila ništa. Skinula je bademantil na pod i krenula prema njegovom krevetu.

Fijasko mu se događao u glavi. Nije skidao pogled sa njenog tijela u donjem rublju dok njoj nije bilo ni na pameti da ispod nema pidžamu jer je ona bila uvjerena da ju je obukla. Nije njoj bilo ni hladno. Kome bi bilo kad je David u blizini?

„Šta radiš?" gledao ju je kako ulazi u krevet do njega i povlači pokrivač prema svojem tijelu. Pokrila se cijela i ušuškala kraj njega. „Mia..."

Nije znao kud sa sobom, a ona je odmaknula njegovu ruku, privukla se njemu i stavila glavu na njegova prsa, a s rukom koju je makla, stavila ju sebi oko struka da ju drži toplom. „Ja bin spavala tu." Tiho je prošaptala.

„Ubit ćeš me ujutro." Prilagodio si je ruku dok mu ona ništa nije odgovarala. Čekao ju je u tišini dok nije čulo ono minimalistički „Neću." od nje i dok sam nije utonuo u san. Bilo je to brzo, neočekivano i jako udobno. Mogao bi se naviknuti na ovo. Iako joj to sam nikada ne bi priznao. Mustra jedna.

Kad je jutro svanulo, David se našao glavom na njenim grudima, izbezumljen dok mu se nije razbistrilo pred glavom ludilo od sinoć. Maknuo je ruke s nje i brže bolje izletio iz sobe samo kako joj ništa ne bi morao reći.

U kupatilu je sve smrdilo po bljuvotini pa je pretpostavljao da je rigala prije nego li je došla kod njega. Zakolutao je očima i oprao zube, a njoj ostavio da čisti iza sebe.

***

„Šta je bilo tako hitno da si probudila pola mog susjedstva samo da bi me digla iz kreveta u sedam ujutro?" prijateljica joj je bila čupava i nadrkana. Stajala je nad poluotvorenim vratima svog stana u dugoj muškoj majici koja joj je silazila do koljena, vrlo vjerojatno Igorova. Mia je suzdržano pogledala na sat na ruci.

„Am, mislila sam da je bar osam." Isprika joj nije upalila, ali ju je ipak pustila u stan. „Bolje bi ti bilo da je hitno."

„Stvarno jest. Ne sjećam se ničeg." Prošla je rukom po licu. „Ne sjećaš se?"

„Pila sam sinoć, puno okej? I probudila sam se u Davidovom krevetu gola." Priznala je nevoljko. Produljila je dalje do kauča, a Monika se ukopala na mjestu „Molim?" samo se čula njena jeka u stanu.

Kad se probudila, prvo što je primijetila bili su sivi zidovi, a ona nema sive zidove. To ju je trglo na noge isti čas, a tek onda je shvatila da je gola pod plahtama, Davidovim, bez Davida pored nje. Ovo zadnje joj je čak bilo najdraže od svega. A da se ne varamo, ništa prije toga joj nije bilo drago.

Ćamila je tamo deset minuta nadajući se da će ju to sabrati i da David nije kojim slučajem doma. Kada je skužila da nije, pao joj je kamen sa srca. Obukla je prvo što je našla i potrčala do Monikina stana.

„Monique!" prizvala ju je nazad iz debakla u njenoj glavi.

„Čekaj, čekaj, čekaj. Ajme, spavali ste! Ajmee, moji snovi su se ostvarili. Moja prizivanja! Da, da! Znala sam ja. Odmah moram nazvat svoju babu tračaru da joj kažem da sam položila njena očekivanja." Skakala je od sreće pa trk do Mije sjela na stol nasuprot nje. „I? Kakav je? Jel jebe kako svi kažu? Dobro i nezaboravno?"

„Ženo draga rekla sam ti da se ničeg ne sjećam. Nadam se da nismo spavali. Šta si ti tako sretna bože? Ne želim ja ništa s tim kretenom, idiotom, jebenim nezahvalnim, seljačina muška, jedna obična..." nastavila je bacajući u zrak svega što joj je palo na um.

„Pomalo, pomalo. Smiri se. Ajde, čega se sjećaš?" Monika je stavila obje ruke na njena ramena da usmjeri pažnju na nju. „I kakve vračeve ti bacaš na mene vještice jedna?"

„To ja iz ljubavi, nebitno. Čega se sjećaš?" Mia se skoncentrirala, duboko se pronalazeći u trenutcima nakon što je izašla iz očeva ureda. „Hmm, pila sam? Puno?"

„Mia to ne pomaže ništa!" zakolutala je očima. „I zašto si pila?"

„Ma bolje da ne znaš. Sjećam se da se David nešto derao na mene, bez ikakvog smisla i da smo sjedili na kauču. Sljedeće čega se sjećam je ja, ujutro, u njegovom krevetu, gola i bez njega. Mislim hvala nebesima da je bez njega jer ja ne znam šta bi da je on bio tamo. Ubila se, eto. Ili njega. Prije njega. Prebila bi ga, džubre jedno napaljeno." Spustila je glavu u dlanove očajno. Šta ako su stvarno spavali? To mijenja sve, njihov odnos, njene laži, očeve planove. Sve. Ne smije ona ništa s njim. Taj balavac joj ničeg dobrog ne može donijeti.

„Koji peh da se ne sjećaš najboljeg seksa u životu." Monika joj je micala ruke sa lica, a ova ju lupala da ju ostavi na miru. Nije joj bilo do zajebancije, samo do plakanja. A i to je iscrpila odavno. I da želi ne bi više ništa poteklo.

„Ovo je najgore što mi se moglo dogodit. Ja više ne znam šta ću. Jel može veći kaos od ovog?" pitanje joj je bilo retoričko, ali Monika se našla pitanom pa joj je odgovorila „Da se zaljubiš u njega to bi bilo gore?"

Mia je dignula glavu i naslonila se na kauč iza sebe. „Nisi valjda zaljubljena u njega?"

Izbjegavala je komentar zaklopivši oči „Ne znam više šta sam." Možda je to bilo i najgore. I gdje je taj glupi David da ju je ostavio da se misli šta se događa? Polomit će ga živog kad se vrati kući.

"Au, onda smo u govnima sestro. Nije dobro." i Monika se digla sa stola da sjedne pokraj utučene prijateljice. Pokvarila joj je san, ali je bila sigurna da je potrebnija njoj nego li svome umoru.

"Ne znam kako da se sad ponašam prema njemu. Koja glupača ide spavat s Davidom mrtva pijana."

"Pa dobro ja znam nabrojat par cura koje bi vrlo rado-" uhvatila se za usnu kada joj je susrela pogled "Okej, okej. Puno cura bi leglo s njim, nije to nikakva sramota. Jedino je problem što živite skupa, mrzite se i vaši roditelji. Oh, oni bi jedini bili presretni. I ja naravno, kad ga ja već ne mogu imat makar da ga ti imaš." i dalje joj nije davala nikakvu utjehu.

"Ma ne znam što si ti toliko protiv njega. Mali je za prste polizat, osim karaktera. Na tome bi se trebalo poradit."

"Na svemu bi se kod njega trebalo poradit. Osim toga, on ne želi sa mnom, u to sam sigurna." uvijek se prema njoj ponaša kao zadnji šupak. Dečko kojeg zanima neka cura ne bi sigurno bio takav prema njoj.

"Kako možeš biti toliko sigurna? Ahaaa!" Monika je podigla prst u zrak "Ti želiš da je suprotno? Ti želiš da on bude dobar prema tebi."

"Ne, nisam to rekla." nije joj dala do riječi "Ne, ne. Otkrila sam te. Gotovo! Mia i David, sjedee na drvu."

"Prestani, nije istina. Ne želim ja ništa, samo da se sve ovo nije dogodilo." negirala je.
"Mhm." nije bilo izvačenja kod Monike. Dobro je ona znala svoju najbolju prijateljicu.