Početak ili kraj (Završena)

11.DEO

J:"Što želiš? "
L:"Želim da ti pokažem nešto."
Pogledala sam ga upitno, a on je svojim očima pokazao na njegovu kuću.
L:"Ajde kod mene, moram nešto jako važno da ti pokažem. "
Gledao me sa sumnjom u očima, te sam se trznula.
L:"Riječ je o onoj noći. 15.decembar, bila je srednjoškolska žurka u kampusu? Sjećaš li se te noći? "
Noge kao da su mi se presijekle. Naravno da se sećam.
Tu noć smo mi ubili tog momka, zvao se Adrio.
J:"Ne poprilično? Mislim tko se može sjetiti neke večeri koja je bila tako davno? "
Nesigurno sam se nasmejala, te i on za mnom.
L:"Naravno. Ali, ta noć nije bila samo neka. Te noći su ubili Adria."
Suza mu je kapnula niz obraz.
J:"Aa, da.. Počivao u miru. "
Nisam ga više mogla gledati u oči, jednostavno, mrzim lagati.
J:"Nego, što mi imaš pokazati?"
L:"Pa ajde kod mene i videćeš."
J:"Zašto baš meni? Ma ustvari, ko si ti da idem kod tebe? Ovaj, imam posla. Moram ići. Poslije ćemo razgovarati. "
Grubo sam se nasmešila te ušla u kuću.
Što mi hoće pokazati?
Što je našao?
Šta ako su nam na tragu, što ako nas razotkriju i ako nadju tijelo? Što onda ?
Uzdahnula sam, te brzim koracima otišla u svoju sobu.
Stigla mi je poruka na telefon, a naravno to je bio Luka.
"Nešto je bilo? 🤔"
Nisam mu odma odgovorila, nisam znala što reći.
U meni kao da je sve stalo i ostala sam bez ijedne reči.
Nakon nekih dugih 10minuta napisala sam mu.
J:"Što bi se trebalo desiti"
L:"Samo si odjurila. "
J:"Rekla sam ti. Imam posla. Što god mi želiš pokazati može pričekati, a i verovatno me ne interesuje toliko. "
L:"Kako ti kažeš. "
Od ubistva, Luka je uvek sumnjao na nas, oduvek se motao i mješao u naše poslove.
Nekada čak i pomislim da će debil naći neki dokaz i trag.
Ali nemoguće. To ne može biti.