Početak ili kraj (Završena)

58.DEO

Obrisala sam suze i sjela na krevet.
J:"Ništa. Sve je u redu. "
K:"Sigurno? "
J:"Da. "
K:"Nećeš mi ispričati što se desilo? "
J:"Nije ništa! "
Odjednom došlo mi je samo da vičem. Ali ne smem ništa, inače će posumnjati.
K:"U redu, ljubavi samo pitam. Ako nećeš reći nema veze."
Klimnula sam glavom, te ga pogledala u oči kada mi je ostavio vlažan poljubac na usnama.
Kako bih skrenula s toga morala sam započeti neku temu.
J:"Nego, zašto si ti ovde?"
K:"A nije ti ni drago što me vidiš?"
Progutala sam knedlu i u sebi pomislila koliko mi se samo gadiš.
Prošla sam rukom kroz kosu, te ga poljubila.
J:"Naravno da mi je drago. Nedostajao si. "
K:"Naravno. I ti si. "
Nasmejao se.
Bože mili koja je ovo psihopata..
K:"Ajde spremi se. "
J:"Molim? "
K:"Vodim te na jedno mesto."
J:"Znaš, nisam nešto raspoložena. Možda sutra?
K:"A, ne. Moraš večeras. Ajde spremi se. "
J:"Ali.. "
K:"Lutko, ne prihvatam ne kao odgovor. "
Lažno sam se nasmejala i otišla u kupatilo da se spremim.
Čim sam se pogledala u ogledalo suze su krenule.
Trenutno gledam u oči čoveka koji je ubio moju porodicu.
Ljubim ga.
Držim ga za njegove jebene ruke koje su uništile moj život, i planiraju. Još više.
K:"Jesi gotova? Klara?"
Čula sam njegov glas sa druge strane vrata.
J:"Stižem! "
Navukla sam jaknu i brzo obrisala suze na mom licu.
Jedino što znam jeste da se trebam paziti u njegovoj blizini.
Pavle je rekao da će sve rešiti.
I rekao je da će uvek biti u blizini.
Nemam se za što brinuti.
Izašla sam uz kupatila, te se uhvatila za ruku koju mi je nedugo zatim pružio.
K:"Idemo? "
J:"Idemo. "
Ušli smo u njegov auto, a moj pogled je bio svugdje samo ne na njemu.
Nisam mogla da ga gledam.
Ako ga pogledam na samo još jedan tren, imam osećaj da ću puknuti.
Imam osećaj da ga želim ubiti.
K:"Lutko. "
J:"Ne zovi me tako. "
Rekla sam ubrzo, te je sumnjičavo i zbunjeno pogledao u mene.
Tada sam shvatila da moram biti opreznija. Ako budem pokazivala prave osjećaje, i mržnju sada. Shvatit će sve.