Početak ili kraj (Završena)

38.DEO

K:"Ajde izadji moram ti nešto pokazati! "
Pisalo je u poruci od Kylea.
J:"Gde da izadjem? "
K:"Ispred kuće. "
Onako sva zbunjena i čupava, oblačim papuče i izlazim ispred kuće.
J:"Što ćeš ti ovde? 7 ujutru je."
Ostavio je kratak poljubac na mojim usnama, te iz džepa svog kaputa nešto izvadio.
J:"Što je to? "
K:"Doneo sam ti poklon. Ogrlica."
J:"A, nisi trebao."
K:"Jesam, trebao sam. Dodji."
Stavio je ruke oko mog vrata i zakopčao ogrlicu.
J:"Prelepa je. Hvala ti."
Poljubila sam ga na što se blago nasmešio.
K:"Uvek je nosi sa sobom. To neka ti bude amajlija. "
J:"Znaš,imam jednu sliku moje mame. Imala je sličnu ogrlicu, gotovo istu. "
K:"Zbilja? Lepo. "
J:"No, svejedno mi je. Ne volim svoje roditelje. "
K:"Pa ni ne znaš ih, zašto to?"
J:"Ostavili su me u sirotištu, kakvi su to roditelji? "
Nasmešio se i zagrlio me.
K:"U pravu si. Moram ići na posao, došao sam samo to da ti dam. I, volim te. "
Ušao je u auto, ali pre nego što je zatvorio vrata dobacila sam.
J:"Kyle. "
K:"Reci. "
J:"Volim i ja tebe. "
Nasmešio se, te mi poslao pusu odlazeći.
T:"Duše male. "
Rekao je sarkastično.
J:"Marš, Teo. "
T:"Znaš, to što podržavam tebe u tome ne znači da mi se svidja taj momak. Nekako je čudan. "
J:"Ne budi blesav. "
Nasmejao se, te zagledao u moju ogrlicu.
T:"Ista je kao od tvoje mame."
J:"Da.. "
T:"To je čudno. "
J:"Malo je. "
Izula sam papuče sjedivši na kauč.
T:"Marko i Una nas zovu da danas idemo."
J:"Gde? "
T:"Ne znam, to ćeš njih morati pitati. "
U:"Idemo! "
U kuću su uletili njih dvoje sa nekim osmesima na licu.
J:"O čemu vi? "