Početak ili kraj (Završena)

44.DEO

Klara P.O.V.
J:"Gde si bio? "
K:"Imao sam posla. "
J:"Važnijeg od mene? "
Iskrivila sam usne, a on je ostavio kratak poljubac na njima.
K:"Sad sam tu. To je bitno."
Klimnula sam glavom, te je okrenuo pogled na Pavleta.
K:"Brate, sada možeš ići. Ja sam došao. "
Primetela sam da je to rekao kroz zube i bukvalno ga gledao kao da će se svakog trena poubijati.
P:"Naravno. "
Krenuo je izaći iz sobe, ali zaustavila sam ga.
J:"Pavle. "
Stao je okrenut leđima i upitao što je.
Prišla sam mu i zagrlila ga, iako njegove ruke nisu uzvratile taj zagrljaj.
J:"Hvala ti. "
P:"Na čemu? "
J:"Doveo si me u bolnicu i bio si celi dan tu. "
Klimnuo je glavom i tako hladnokrvno napustio sobu.
K:"Što mu se zahvaljuješ? "
Stegao me za ruku, te smo sjeli na bolnički krevet.
J:"Zar ne smem? "
K:"Naravno da smeš. Nisam ništa loše mislio, samo znaš da sam uvek ljubomoran. "
J:"Nemaš na što biti ljubomoran. Pa ljubavi, on je tvoj brat i ja sam tvoja devojka. Što znači, samo sam tvoja i samo si moj. "
Obgrlio me svojim rukama i ostavio vlažan poljubac na mome ramenu.
K:"Naravno. Ajde da te odvedem tvojoj kući."
J:"Mogu li večeras kod tebe? Ne želim da se Teo brine kada me vidi ovakvu. "
K:"Naravno da možeš. "
Pomogao mi je ustat, te smo ušli u njegovo auto.
Vozeći ga, kao da je iščekivao neki poziv.
J:"Očekuješ poziv? "
Kao da je progutao knedlu, te je stavio svoju ruku na moju nogu.
K:"Zapravo da. Posao, znaš."
Klimnula sam glavom i vratila pogled na okolinu van automobila..