Početak ili kraj (Završena)

59.DEO

J:"Izvini. Samo, nisam raspoložena danas."
K:"Vidim to. Ali, nema veze. Zato te i jesam doveo na ovo mesto."
Zaustavio je auto i kao da nije bilo nikoga u blizini.
Strah i svakakvi trnci su prošli mojim telom.
J:"Gde smo mi? "
K:"Na šetalištu. Ajde da prošetamo. "
Klimnula sam glavom i čim smo izašli iz auta, uhvatio me je za ruku.
Bila je noć, možda oko 10 navečer. Ne toliko kasno, ali padao je mrak i sa nekim čudom ovde nije bilo toliko ljudi.
K:"Pričaj mi. "
J:"O čemu? "
Rekla sam uplašeno.
K:"Kako si danas? Zbog čega si plakala? "
Podigao je jednu obrvu i pogledao me u oči.
J:"Samo, dojadili su mi neki papiri na poslu pa mi je samo došlo da se isplačem. Razumeš? Ništa važno."
K:"Sigurno. "
J:"Da, sigurno. Inače što bi drugo moglo biti? Dobro sam."
Klimnuo je glavom i poljubio me u obraz.
Došlo mi je da ga puknem šakom, došlo mi je da povratim.
I to i jesam.
Okrenula sam se, i u neko veliko žbunje povratila sam.
Sve je izašlo iz mene.
Čučnula sam na pod, a Kyle je jedva stojao pored mene s obzirom koliko mu se zgadilo sve ovo.
Nije ni brinuo za mene, to sam tek sad primetela.
K:"Što ti je? Jesi okej?"
J:"U redu sam. Samo, danas nisam dobro rekla sam ti. Bolio me stomak. Sad je sve oke."
Klimnuo je glavom i sa gadljivom facom me pogledao u oči.
K:"Hoćeš da ideš u hitnu ili?"
J:"Ma ne. Samo me vodi kući. Sutra ćemo izaći, važi? "
K:"U redu. "
Ušli smo u auto i ubrzo sam stigla svojoj kući.
Hvalim te Bože, otarasila sam ga se za danas.
Čim sam ušla u svoje kupatilo umila sam se i uzela telefon u ruke.
Pozvala sam Pavleta.
P:"Halo? "
J:"Pavle, ja ovo više ne mogu. Ne mogu se pretvarati. Muka mi je. Nisam dobro. "
Još jednom sam povratila u wc šolju i čula Pavletov glas preko telefona.
P:"Jesi li dobro? Izadji ispred kuće, dolazim za deset minuta."
J:"Ali, skoro pa je ponoć. Ne moraš se brinuti. "
P:"Dolazim. Izadji. "