Početak ili kraj (Završena)

12.DEO

T:"Gde ćeš ti? "
J:"Danas se moram naći sa Kyelom. "
Prevrnuo je očima misleći da ga ne vidim, no samo sam se nasmejala na to oblačeći svoje patike.
T:"Govoriš to ime kao da ti je neki prijatelj, a ne slučaj na poslu."
J:"Zašto ti je toliko teško prihvatiti da radim na ovom slučaju? Mislim, nikada se nisi brinuo za ostale slučaje. Zar misliš da ja ovo ne mogu?"
T:"Ne, naprotiv znam da ti to možeš najbolje. Jednostavno, imam neki loš predosjećaj za tog momka. "
Nasmešila sam se.
J:"Nisi ga ni upoznao. "
T:"Sve što je na tim dokumentima napisano, dobro pokazuje ko je on. "
Pogledao je u papire u mojim rukama, no samo sam uzdahnula i pogledala ga.
J:"Što znaš? Možda i nije to uradio. "
T:"Što ti znaš? Možda jeste."
J:"Pa dobro. Šta i da jeste? Možda nije hteo, ne zaboravi i mi smo učinili groznu stvar u životu. Niko nije savršen. "
T:"Ti to njega braniš? Bože, ni ne znaš ga. "
Nasmejao se,a ja sam mu odbrusila.
J:"Kao ni ti. Ajde, idem."
Zagrlila sam ga i žureći ušla u svoj auto.
Pogled sam skrenula na svoj mobitel čim mi je stigla poruka od Kyla.
"Evo ti adresa. Tu dodji i pozvoni na vrata. "
Na vrata? Pa Bože, zar ćemo se naći u nekoj kući? Njegovoj kući?
Luđak jedan.
Nazvala sam ga, te se ubrzo javio.
J:"Neću da se nalazimo u kojekakvoj kući."
K:"Nije kojekakva, to je moja vila. Slobodno, dodji. "
Izdahnula sam, te coknula jezikom.
K:"Što? Nemoj mi reći da me se bojiš. "
Čula sam njegov smeh preko slušalice.
J:"Što!? Naravno da ne. Dolazim."
Prekinuo je poziv, te sam ubrzo stigla pred njegovu kuću.
Ma kakvu kuću, ovo je vila.
Izlazeći iz auta približavala sam se vili i pomno posmatrala svaki deo ovog bogatstva.
Stvarno, ovaj čovek se guši u parama.
Pitam se, što radi pa ima sve ovo ?
No, brzo sam se vratila u realnost i pozvonila na velika bijela vrata.
Nisam dugo čekala, ubrzo mi je vrata otvorila neka postara žena.
X:"Zdravo gospođice. Vi ste sigurno Klara. Gospodin Kyle vas čeka u dnevnoj. Izvolite. "
Svojom slabašnom rukom pokazala mi je da udjem.