Početak ili kraj (Završena)

55.DEO

Te reči su mi se samo urezale u srce. "Ubio je tvoje roditelje. "
Ta jednostavna a tako teška rečenica odzvanjala mi je u mislima. "On je kriv. "
P:"Hej, hej smiri se.. "
Privukao me je u svoj zagrljaj.
J:"Kako da se smirim!? On je kriv za sve. Kriv je što sam celi svoj život provela misleći da me moji roditelji nisu voleli, misleći da su me ostavili i da nisu vredni moje pažnje. Celi život mi je bio velika laž! "
P:"Zato sam i došao ovde. Vratio sam se da ga zaustavim i osvetim mu se. "
J:"Ne. "
Odlučno sam ustala s poda i obrisala suze.
J:"Jedino rješenje jeste ubistvo."
Pogledao je u mene zbunjeno, te je stavio svoje ruke na moje obraze.
P:"Klaro, sada ne razmišljaš pravilno. "
J:"Ne. Razmišljam veoma dobro. Znaš što je jedino riješenje? Da ubijemo njega. "
P:"Ne.Ne odmah. "
J:"Ako mi nećeš pomoći sama ću! Shvatam da ti je brat ali.."
P:"Hej, ne! On mi nije brat! Ubio mi je oca i mog pravog brata, od dana kad se sve to desilo sa Katarinom on je prestao biti moj brat! Što misliš što sam došao ovde? Došao sam da mu se osvetim. "
Pogledala sam ga u oči, u tamne oči pune patnje i boli. Baš kao i moje.
J:"Onda, kako ćemo to uraditi?"
P:"Osvetit ćemo mu se. Polako, ali toliko jako i sigurno da će ga zaboleti više nego ikada. "
J:"Reci mi plan. "
P:"Prvo, ne smeš mu reći da znaš išta. Još malo se moraš praviti da ste zajedno. "
J:"Molim!? Ali.. "
P:"Kada bi mu rekla ubio bi te na licu mjesta, Klaro! Neću to dopustiti. "
Grizeći donju usnu klimnula sam glavom i naslonila se na vrata iza sebe.
J:"U redu. Koliko? "
P:"Ne toliko dugo. I ne brini, neće ti uspjeti ništa uraditi. Uvijek ću biti u blizini. I, ne smje ni slučajno posumnjati Klaro. "
J:"Veruj mi, dobra sam glumica."
Klimnuo je glavom i podignuo me na noge.
J:"I, što da radim? "
Rekla sam zbunjeno, a on brisajući moje suze pokazao je na vrata.
P:"Ništa. Živi život. Pravi se, i to je sve. Ja ću sve rešiti. "
Uzela sam svoje stvari i taman kada sam krenula izaći iz kuće, zastala sam na momenat.
J:"Pavle.. Hvala ti. "
Čvrsto sam ga zagrlila, te se blago nasmešio.
P:"Dugujem to Katarini.."
I opet pre nego što sam izašla.
J:"Čuvaš me od njega, zar ne?"
P:"Obećavam ti, više od vlastitog života. "