Početak ili kraj (Završena)

61.DEO

Pogledala sam ga još jednom i nastavila plesati po ovoj divnoj kiši.
P:"Majke mi, ti ako se ne razboliš ne znam ko hoće. "
J:"Zar ne voliš kišu? "
P:"Volim gledati, biti na njoj baš i ne."
J:"Pa što si onda još uvek tu?"
P:"Zar da te ostavim samu ovde?"
Spustila sam pogled i okrenula se ka njemu.
J:"Sutra ću izaći s Kyleom."
P:"Znam da se pretvaraš, ali ne bi trebala toliko. Izbegavaj ga koliko možeš. "
J:"Znam, ali posumnjati će."
P:"Prekosutra će ga moji ljudi oteti."
Izdahnula sam.
J:"Dobro je. "
P:"Zato, ne izlazi sutra sa njim. Ne bi trebala. "
J:"Moram. Shvatit će. "
P:"Što ako ti nešto uradi baš sutra!?"
J:"Valjda neće. "
P:"Reci mi gde ćete biti."
J:"Ne znam. Poslat ću ti poruku sutra, u redu? "
Klimnuo je glavom.
P:"I ne brini. Sve će se ovo ubrzo rešiti. Sve će biti u redu. "
J:"Da. "
Stajali smo jedno od drugog ni milimetar kako treba odvojeno.
Njegov pogled je zalutao na moje usne, te sam se uspaničila i iste sekunde odvojila.
J:"Mislim da je vreme da idem. Umorna sam. "
P:"Naravno. "
Krenula sam u svoju kuću, a kada sam se okrenula on je još uvek stajao na pragu čekajući da ja odem.
J:"I, hvala ti. "
Nasmejao se i baš kada je krenuo ući u svoje auto moj glas ga je zaustavio.
J:"Čekaj! "
P:"Što? "
J:"Jakna. "
Skinula sam je i stavila mu u ruke.
Polako je klimnuo glavom i spuštenim pogledom ušao u auto.
Sjela sam na krevet u svojoj sobi i samo razmišljala.
Nisam mogla spavati, a ni poruke koje su dolazile na moj telefon nisu mi dozvoljavale.
Upalila sam ga i videla poruku od Kylea.
"Sutra ujutro ću doći po tebe lutko."
Sve u meni je stalo.
Zašto baš sada, u jedan navečer mi šalje poruku?
Mogao je i mnogo pre.
Izdahnula sam i spustila glavu na jastuk.
Nekim čudom nisam mogla razmišljati ni o čemu drugome nego o Pavlu.
O tome kako je došao u ponoć samo da proveri kako sam.
Uhvatila sam se za glavu i pomislila. Kako se moj život toliko okrenuo naopačke?