Namiguša

Hteo bih negde...kao slučajno

Milojko je delovao manje više srećno kada smo se susreli na parkiralištu. Suvlasnici su aminovali naš dogovor i znao sam da sada kreće teži deo, ono što je radila logistika. Lako je bilo meni da odredim lokaciju po ponudi i potražnji, karakteristikama stanovništva i mogućoj zanimljivosti lokaliteta, ali iskreno, nemam pojma šta ću dalje.
Neka mi je Bog u pomoć da sada izadjem na kraj sa čorbom koju kuvam.
Jer moram.
U suprotnom dokazaću da sam niko.

Una je za divno čudo sedela u kolima i čekala me da se pozdravim sa ovim čovekom i preuzmem ključeve brvnare. Bilo mi je zanimljivo kada je rekao da je brvnara snabdevena potrepštinama za dva dana, ali i da mi je prvi komšija Ljubiša.
Koliko mi je bilo zanimljivo, stvarno ne bih voleo da ga vidim, još manje da sa njim merim veličinu pendreka ujutru kada se rasvestimo, ali me je kopkalo ko je ta Helena. Ta njegova javna tajna švalerka.

Pridružio sam se Uni i krenuli smo lagano ka našoj lokaciji i onda primetim da prvi komšija u stvari mi je daleko dovoljno da ni durbinom ne mogu da ga vidim! Hvala ljudi na diskreciji, zaista ste savršeni, i mislim ozbiljno.

"Dokle misliš da nosim ovakve suknjr i perike? Nije ti dosta da me jednostavno naguziš ?", Una je bila blago nezadovoljna, ali je znala koju igru igram.

"Nosićeš sve dok budeš želela da budeš poda mnom. Kada te želja mine, skini periku i neću te više taći. Ikad!", zloglasni ton mog glasa je i mene iznenadio, ali taj glas je rekao sve što istina jeste. Una me ne zanima nikako drugačije nego kao brineta koju uzimam od pozadi iznova i iznova.

Oči su joj sevnule nekom čudnom varnicom i shvatio sam da razume poruku, te je svojim crvenim usnama, lako napućenim krenula da me ljubi.
Ne volim ljubakanja i sama to zna. Naročuto kada mi se ruž ljigavi oko usana, no Una se brzo spušta na kolena i smedja veštačka kosa joj pokriva lice.
Znam da sada crvenim usnama klizi po mojoj muškosti i krećemo...

Svojim plavim očima prodornog pogleda istražuje moje lice. Jezikom zadirkuje sam glavić i brzo moj ud nestaje ponovo u njenim toplim ustima sa crvenim usnama...
Čujem je kako lagano stenje jer dok mene obradjuje, njeni beli prsti sa dugim crvenim noktima igraju se napetim klitorisom i oboje doživljavamo nirvanu...

Povučem jače smedju kosu setivši se da medju mojim nogama nije ona koju zamišljam, uživam u Uninom umeću, ali zabacijem glavu unazad, samo da joj ne vidim lice. Ne želim da iluzija nestane i magija ode niz vetar.

U mlazu ispunim joj usta, zatim nastavim onako kao i do sada.
Zarivenih prstiju u njeno meko meso, od pozadi, divlje i žestoko. Samo da joj ne vidim lice...

Jutro je brzo došlo kada smo pokošeni popadali na prostrani krevet. Una je odavno smakla smedju periku, a meni više nije ni bilo bitno ko je ispod mene, ako su mi oči sklopljene i u misli mi doluta ona.
Ona, čiji lik će ustkoro da se izbriše, izbledi, ako je ne vidim u ponedeljak.

Već je bilo kasno poslepodne kada smo se razbudili, što komirani besnim noćnom aktivnostima, što pod uticajem vreline julskog dana. Pakleno je bilo vruće, zemlja je isparavala, ali se osećao i onaj blagi svežkasti zadah kada pirne preko jezera.
Una je bez razmišljanja skočila bombu u jezero, mislim da je uzburkala svu žabokrečinu, a za njom, morao sam i ja da se ohladim.
Skupivši svoju mokru plavu kosu u nekakvu glupost na samom temenu lobanje, Una je doplivala do mene i poput pijavuce obgrlila me svojim kukicama, da ne kažem udovima.
Čvrsto me je stisla u zagrljaj i trljala se svojom željnom macom o moje prepone.
Ne, on je mrtvak sve dok ne vidim brinetu ili njenje krvavo crvene usne ne prizovem u misli...

"Možda bi da malo voajerišemo?", šapnula mi je na uho i glavom kimnula iza sebe pokazivajući mi na žensku priliku koja je ulazila u jezero.
Bez obzira na daljinu, rekao bih da je žena bila potpuno gola, jer kupaći kostim u boji kože nisam video da neko nosi.
Zaronila je pod vodu i meni je momentalno poskočio ponos i udario u Unino medjunožje.