Namiguša

Hemingvej i Bukovski

Trip mi je bio da kao nepušač sednem sa Fidelom i zapalim tompus, da ispratim staze Hemingveja, a znam da bih završio kao Bukovski.
Zato sam se držao Bukovskog, ne što se pića tiče, ne, piće je bilo u drugom planu, već dvonedeljno držanje ženskog tela u naručju.
Sopstvene žene, gde sam ponovo odudarao od čika Čarlsa!
Bilo je nešto u njoj.
Nešto što me je privuklo još odmah, na prvi pogled, prvi utisak. Nešto, što ni sada ne mogu da opišem, tačnije definišem ne samo rečima, već i slikovnim pojmovima.
Poput melodije.
Svaka nota ima neko značenje i okidač je nekog sećanja, tako i Helena Vojinović pokreće nešto sasvim drugačije u meni.

U prvi mah sam pomislio da je sve to zbog njenog dlana na mom ramenu. Onda kada me je spasila lokalne poslovne, veoma skupe, pratnje. Oskar mi je ispričao za to. Trudila se da mi spasi reputaciju kod paparaca, da joj sestra ne bi kenjala naredni dan.
Mrzela je moju reputaciju.
Mrzela je što sam ja Vojinović, imala ogromne predrasude.
I verovatno bi i bila u pravu, da te večeri nije uradila krajnje neočekivanu stvar. Propela se na prste, suvo me poljubila u obraz i na kraju, namignula mi.
Jednim gestom, naterala me je da se potrudim, samim tim i prilično promenim
Mačo muškarac, kakvim sam sebe često smatrao, postao sam Mače muškarac. Podložan maženju, željan njenog dodira, usana, zavisan od njenog osmeha.
Da je jednačina prosta, da smo ona i ja dva i dva, bilo je jasno kada mi je nesvesno nabila jelenske rogove. Dobro, bezrazložno.
Mislio sam da će mi dosaditi, ali čuvši da postoji tamo neki lik iz čijeg stana ona izlazi, s vremena na vreme, iskonska pobuda da je posedujem na svim nivoima, kad bi moglo i na molekularnom sigurno bih se i tu potrudio, bila je ogromna.
A to što je lik gej, to nema veze!
Promrdao neandretalac u meni, pa bi da uzme toljagu i uvuče je u pećinu!

To je sve bilo pre braka.

Sada?

Kako bih voleo da nisam ukapirao da je Nebojša gej!
Ima dana, naročito kao danas, kada poželim da nisam oženjen.
To je uključeno u dvesta dvae"es, to ludo, to trči kroz stan i sve nešto naelektrisano razgovara sa mnom.
Neće da mi kaže šta je muči, a samo sikće!

Jebati, više smo se kecali pre braka i na Kubi, nego sada, kada smo sami u njenom stanu.
Neće lujka da živimo u mom!

"Zlatko? Izbaci onaj afteršejv koji se potrošio! Zauzima mi mesto na polici"

"Baci ga sama, ako ti smeta!"

"To isto da uradim i sa ovim čarapama pored korpe za veš?", moja draga žena je imala onu zaguljenu narav koja se ispolji kod ženskog sveta tek kada na prst namaknu burmu.
Po izboru, belo zlato, peskarena!

"Nemoj samo sa sediš tu, dolazi Jelica uskoro, najavila mi se sa kafenišemo, znači tornjaj se iz stana!"

"Da smo u većem stanu, ne bi morao da se tornjam!", nabijam joj na nos njenu odluku.
Sad me još izbacuje iz stana!
A sutra mi je rodjendan!

Koristim priliku, Jelica će biti tu, vidim da Helena priprema vino i neku klopicu, pa mogao bih i ja malo da se družim.
Neće mi biti na odmet, zar ne?

Odkucam Oskaru poruku i čim je rekao da je u Dèsir, odmah sam se tamo i zaputio. Samo par kilometara iliti sedam minuta taksijem.
Večeras, biću Bukovski, bez žene!

"Dupli kume!"

"Mnogi je kume!"

"Ne prcaj me Mando, toči!"

"Ko ti cima gaće?"

"Helena i Jelica. Izbacila me iz stana, hoće da vode ženske priče..."

Oskar je čujno progutao, što mi je zaista privuklo pažnju. Ovako nešto nisam se nadao.
Toči mi jedan dupli, a za njim još dve čaše. "Dva puta dupli za tebe, jedan za mene "