Namiguša

Kako leti, pa odleti

Snežni februarski dani su odavno pretili da zalede jezero pored naše brvnare. Kažem naše, jer kupili smo jednu, da imamo svoje mesto kada smo ovde. Da imamo svoj mir u vremenu kada je nemir jedini izbor.
Da imamo nešto svoje.
Meseci su prošli kako smo rekli svoje da, upravo tu, pred drvenim vratima, meseci su prošli i napokon smo pronašli pravi raspored kojim možemo da funkcionišemo, a da se ne pogubimo. Ili sam barem tako mislila.
Vaš poput cimera, možda čak i tek poznanika, danima samo prolazili jedno pored drugog, upavši u rutinu, tek progovorivši koju reč.
Dok sam ja bila rastrzana izmedju Dragana i njegovog karcinoma, tri restorana koji su u svakom slučaju zahtevali moju pažnju i pokušaja da budem u braku sa Zlatkom, Zlatko je bio na raskrsnici izmedju mene, mojih gluposti i posla. U svakom slučaju, oboje smo bili na debelom gubitku.
Da je život suviše kratak, shvatila sam jedne januarske noći, kada mi je telefon pozvonio i čula sam da je moj otac izgubio borbu sa kancerom. Onu, koju nije ni hteo da vodi.
Otišao je mirno, koliko je to moguće, umrtvljenih nerava lekovima i infuzijom.
Nije se dugo mučio. Nedelju dana njegove agonije i samo je zaspao. Iscrpljen od borbe, srećan zbog dostignuća.

Njegovo telo položili smo u zamrznutu zemlju dva dana kasnije i poslednjem pomenu prisustvovali smo samo mi, bližnji.
Anka nije došla.
Čula sam da je nekoliko dana ranije napustila i Vojinovu firmu i stan u kome je privatno živela.
Od kako sam otvorila Amore i udala se za Zlatka, Anka više nije kročila u kuću naših roditelja.
Nije se ni s ocem pozdravila.

Bilo je bolno prvih mesec dana, nadam se da će narednih meseci biti lakše. Ali bol nikada ne prodje u potpunosti. Može da jenjava, ali ne prodje.
Videvši Jasminu kako danima dolazi na groblje i neutešno plače, shvatila sam da je to to. To je kraj, njega nema više.
Neće me iznenaditi kada uleti u kuću kroz vrata, niti će više biti moj princ na belom konju.
Biće samo uspomena.

Zlatko za to vreme je pokušavao da mi se nadje, medjutim, imala sam osećaj da ga svesno odgurujem od sebe. Što više vreme prolazi to više imam utisak da smo napravili grešku. Da jednostavno nismo jedno za drugo.
Zato, danas je nedelja, poslednji vikend u februaru i naš poslednji dan zajedno.
Nakon danas, vraćam se u svoj stan, u svoju kutiju šibica, a njemu ću dati odrešene ruke. Baš kako sam na početku i govorila.
Nisam osoba koja je sposobna da sve zanemari i sebe stavi ispred ostalih. Nisam nikako.
Zato, danas stavljam njega ispred sebe i povlačim se, otićiću i imaće sve ono što sam mu oduzela.
Imaće sebe.

Ogrnem se više ćebetom dok na samom tremu ispijam vrelu kafu. Ni jakna, debela i perjana, ni ćebe preko nje ne mogu da zgreju moje kosti koje su promrzle.
Fali mi nežnost, ona koju sam krenula svesno da izbegavam i odguravam.
Jalova žena nikome ne treba, a slomljena, emotivno iscrpljena jalova žena je za izbegavanje u širokom luku.

Zapalim cigaretu. Ponovo sam počela da pušim na dan Draganove sahrane. Dok su kovčeg spuštali u zemlju, čim sam bacila grumen ilovače preko lakirane čamovine, zapalila sam cigaretu.
Pobrala brdo neodobravajućih pogleda, ali od tog trena me više nije bilo briga.

Uz cigaretu, otpijem još jedan gutljaj kafe i čujem Zlatka kako otvara vrata nekada naše brvnare.

"Smrznućeš se tu!"

"Ulazim uskoro. Kada krećeš do radnje?", pitam, jer znam da danas je zauzet trebaovanjima, dobiću taman dovoljno vremena da se pokupim i odem.

"Za nekih pola sata. Mislio sam da se dogovorimo.... Da odemo ako želiš na planinu"

"Drugi put, Zlatko, drugi put...", ili tačnije nikada više zajedno, ali nemam srca da mu to sada kažem. I tako će uskoro to sam shvatiti.

Plan je da prvo odem do stana, da se sredim, a zatim odem negde, bilo gde barem mesec dana, da saberem svoje misli i vidim kako ću dalje.
Jelici ne mogu da oduzmem Oskarovu pažnju, tako da će ona ostati u Dèsir sa njim, vodiće ga kao i do sada. Stevica i Milija su preuzeli Desiderio, nije bilo promene. Amore prepuštam Gvozdenu, nema šta da zasere.
Nebojša i Gvozden će stići idući vikend i preuzeti moju odgovornost. Svima sam već napisala ovlašćenja.