Namiguša

Ispod trepavica

Ona kasni.
Ona inače nikada ne kasni, osim sad. Ona kasni i znam da je to njen način da mi podgreje živce koji su se i tako stanjili od kako se Mia okačila na mene do danas.
Dvadeset u četiri sata tanjenja nerava, bez i jedne reči.

Da sredim svoja sranja iz prošlosti? Nema problema, jer sranja nema.
Nisam imao veze, definitivno žene su mi bile razbibriga.
Nema repova, nema zakonite, a ni one nezakonite dece.
Ne ostavljam ništa za sobom, čak ni ucviljene bivše ljubavnice. Mia, Teodora i Una su dobile isti tretman... Dovidjenja.
Jednostavno, svidelo se to njima ili ne, ali ni na šta se nisam kod njih obavezao, znale su od samog starta šta od njih očekujem. Seks bez obaveza.
Helena je bila zadovoljna, videlo se po njoj, loša je glumica. Njene reči - sa Ljubišom sam završila pre nego što sam uletela u tvoj krevet, mada mislim da je htela reći u njen krevet, bila je apsolutna istina. Ona daje sto posto sebe ovog puta i nema tu nikakvih problema.
Ali meni ne veruje.
Ne veruje ni sekund da sam sve ostavio za sobom. Ona ne vreuje da sam sposoban da budem s jednim ženom.

I u pravu je, nisam.
Helena mi je sada zanimljiva i pitam se, hoće li biti i sutra, kada se probudimo nakon još jednog prikazivanja moći moje porodice.

"Nadam se da će uskoro stići, kasni skoro pola sata", moja majka je bila iskreno zabrinuta videvši me nervoznog.

"Kao da je tebi bitno, sve vreme je zoveš mojom pratiljom umesto devojkom, verenicom, budućom ženom!"

"Briga me! Znajući tebe, ako dune jači vetar...", ostala je nedorečena zakovanog pogleda na dvorište ispunjeno automobilima.

Helena je došla taksijem i njena prelepa kratka noga stala je na bele oblutke samog prilaza.

Blistala je.
U nečemu nalik na haljinu, bez nakita, jedini ukras njenog postojanja preda mnom je bio blistavi, široki osmeh.

Ili je savršena glumica ili mi je zaista oprostila nepažnju i objavljenu fotografiju mene zaskočenog, ali smešila se.

"Izvini što kasnim, problem u Dèsir...", šapnula je ljubeći me ispod uha.

"Rećićeš mi kasnije, sada se spremi za rešetanje", bio sam iskren jer pola džet seta je izgaralo da je upozna. Njihova bolesna znatiželja je nešto sa čime ne znam kako su moji roditelji živeli, ali još zvek u toj znatiželji uživaju. 
Zbog istre znatiželje, pokušavaju da održe našu porodicu na visokoj nozi, ne dozvoljavajući da se umrlja postojanje ni jednim skandalom.
Ponekad, imao sam utisak da je moj otac više naklonjen onom šta će svet reći, nego što je istinski verovao u značaj časti i poštenja ugledne porodice.

"Spremna sam, a taj tvoj džet set jako dobro znam. Naročito kada se pijan valja na izlazu iz mog restorana", Helena je neznatno slegla ramenima, ali je bila potpuno u pravu.

Dobro veče, dobro veče i vidim da je Heleni sasvim prirodno da se sve vreme smeška, pristojno klimajući glavom i opozdravljajući svakog kom smo prišli. Ni pramenčić kose joj se nije oteo iz stroge pundje, one koje nose balerine, od silnog klimanja.
Neki od prisutnih je jesu prepoznali.
O, i te kako jesu.
Ona je vlasnik Dèsir restorana u koji su radje odlazili, jer je u urbanijem delu grada nego u Desiderio.
Oni koji je nisu prepoznali iz restorana bili su iznenadjeni, jer živeti u ubedjenju da je poslovanje samo za muškarce, a jedna žena može da tako dobro posluje, za njih je bio šok.

"Utrnula mi je vilica", kroz smešak mi kaže.

"Meni se ukočila, samo da znaš!"

"Onda, hajmo tamo s kraja, moram malo da prestanem da se kezim. Ozbiljno, kako se tvoji roditelji nose sa ovoliko izveštačenosti? Ja obidjem goste, osmehnem se deset puta i zbrišem u kancelariju, ali ovo je previše", gundja li gundja i najbitnije, sva je slatka. Toliko da mi dodje da joj usta zapušim sočnim poljupcem.