Solaria 3

303. nastavak - životinje

-Nesigurnost može da dovede do poraza, a hrabrost i odlučnost do pobede. Moja Solarija je naizgled ludo hrabra jer ulazi u ogromne rizike, svesna je da može izgubiti, ali veruje u pobedu i sve će učiniti da je ostvari. U tome je i uspevala. Ona mi je o tome baš pričala. Kaže da je to intelektualno veoma naporno i da joj potroši izuzetno mnogo energije od čega se teško oporavi. Priznaj da se nije lako boriti sa višestruko jačim neprijateljem. Citirala mi je neke kineske filozofe koji su rekli - bitku treba dobiti bez borbe, ili bar pre borbe.

Ja verujem u tvoje sposobnosti. Ne pravim razliku da li si čovek ili veštačka inteligencija. To je samo forma. Suština je ono što nas čini ovakvima kakvi smo. Tvoja uniforma na mene ne ostavlja nikakav utisak, možeš biti i u donjem vešu ili gola. Ja sam žensko i imam svog Spikea pa me to sigurno neće uzbuditi. Mene zanima kako ti razmišljaš. Konkretno, da li bih svoj život bez straha mogla staviti u tvoje ruke. Pa čak i ne samo moj, već i živote mojih prijatelja. Ako si ti rizična kategorija bolje da te se klonim.

-Nisam rizična kategorija, u to sam sigurna. Ti mi pričaš o ekstremnim slučajevima, koji meni nisu bliski, ali to ne znači da ih ne mogu razumeti. Ja sam planirana da obavljam veoma složene zadatke. To znači da imam veliki kapacitet. Problem je što nemam iskustva u filozofskim pitanjima, pogotovo po pitanju etike. Znam ja dobro i šta je etika, ali je pitanje kad nju treba zanemariti.

-Šteta što se ti i VI ne slažete, on bi ti mogao baš lepo predavanje o tome održati. To je pametan momak i ja ga baš volim.

-Hvala ti Kodara, - čuo se VIjov glas iz pravca monitora, to je bio znak da on prati sve što njih dve govore.

-Ne zanima me VI ni njegova predavanja. Moj je prvenstveni zadatak da brinem o brodu, bilo na ovaj ili onaj način.

-Mi baš o tome i pričamo, o tvojoj brizi za brod. Kad se kaže brod ne misli se samo na njega već i na ljude u njemu. Ti samo pričaš da brineš o njemu, a na prvi problem koji nastane kažeš da ne znaš šta bi uradila. To mi jednostavno ne uliva dovoljno poverenja. Ne samo ja, nego i moji androidi moraju u tebe da imaju neograničeno poverenje. To znači da ćeš sve uraditi pa čak i žrtvovati sebe da njih zaštitiš. Takođe i da ćeš uništiti bilo kojeg neprijatelja koji bi ih mogao ugroziti. Da bi se to postiglo moji androidi moraju tebe da smatraju svojom, a isto tako da ti smatraš da pripadaš njima. Evo pitaj Vija kome on pripada?

-Znam dobro kome on pripada.

-Isto tako mi pripadamo njemu. Mi smatramo da je on naš, svakako ne u vlasničkom smislu. On želi da bude naš i mi ga takvim prihvatamo. Tu više nema šta da se doda. Ti znaš da sam ja ovde najmlađa. Zbog čega ja sada s tobom pregovaram? Zbog toga što ja to želim i zbog toga što drugi u mene imaju poverenja. Zbog čega sve ovo pričam? Razlog je u tome da ti pomognem da sebe shvatiš u širem smislu od onoga da si ti programirana ili namenjena samo za određene funkcije.

Jasno je da ti ne možeš da rešiš sve moguće svetske probleme ili da budem slikovitija, sve galaktičke. To od tebe niko i ne očekuje. Sama si rekla da mnoge probleme razumeš, ali nisi imala priliku da ih rešavaš. Spomenula si i da ne znaš kad da odstupiš od etičkih dilema. To znači da sama etika nije problem nego tvoj stav prema njoj. Drugi mogu smatrati da se nisi etički ponašala, ali, ako ti smatraš da jesi onda njihov stav pada u drugi plan. Dilema se rešava tako da sebi odrediš prioritete. Pored toga definiši svoje mogućnosti, definiši svoje želje, napravi među njima ravnotežu, pa će ti to stvoriti samopouzanje.

-Hoćeš li mi reći šta konkretno očekuješ od mene? - Arijana je htela da konkretizuje diskusiju, da ne ostane na hipotetičkoj razini.

-Šta znači konkretno? Ja sam ti svoje namere rekla pa o njima ne vredi raspravljati, ukoliko se ti ne izjasniš po pitanju svojih namera. Koji je tvoj cilj?