Solaria 3

301. nastavak - buđenje

Rea je počela da radi. Odnosno da pravi. U stvari da vizualizuje sve ono što joj je bilo na umu. Sa lakoćom je napravila sve što je bilo potrebno, ne samo nameštaj, nego i mnoge druge sitnice koje su pripadale dnevnom boravku. "Okrečila" je zidove, dodala vrata koja su vodila u hodnik. Pa onda su se pojavili prozori sa napola otkritim zavezama, koje su otkrivale da je napolju noć sa zvezdanim nebom. Malo po malo prostor je postajao sve intimniji i prijatniji. 

Vi je sa oduševljenjem gledao kako se sve topojavljuje na monitoru. Mislio je da je upita kako uspeva sve to tako brzo na napravi, ali je nije hteo prekidati jer se videlo da to Rea radi sa zanosom istinskog umetnika koji ima prefinjen ukus. Ništa nije bilo preterano ekstravagantno, jer je Rea lepotu stvarala iz jednostavnosti koju je obogaćivala detaljima.

-Da li si završila? - Viju se učinilo, jer nije više video pojavljivanje novih detalja.

-Nisam. Sada radim na kupatilu, kuhinji i na spavaćoj sobi. Jednom drugom prilikom ću raditi na eksterijeru, izgledu kuće, bašte i slično.

-Da li to označi da se ti kod mene useljavaš?

-Ti me nisi ni pozvao da živim s tobom. Za sada sam ipak vezana za brod, a u budućnosti ko zna? Ukoliko izabereš neku drugu, neka vam ovo bude svadbeni poklon sa moje strane.

-Ne želim ja ni jednu drugu. Želim tebe.

-Ako je tako onda bih mogla napraviti ono što ne bih želela da pripadne nekoj drugoj. Stvari su nešto drugo, one nemaju dušu osim ako im je mi ne damo. Sad bih želela da napravim nešto što će samo meni pripadati.

-A šta je to? - Vi je glumio naivca. Rea se na to nije obazirala.

-Ono čime muškarac pravi decu.

-Ti ćeš mi ga napraviti?

-Zašto da ne? Ali nije obavezno, napravi ga ti. Kakvog napraviš takvog ću prihvatiti. Mislila sam da ćeš mi to dozvoliti jer sam baš stvaralački raspoložena.

-Samo izvoli. Baš me zanima kakvog ga zamišljaš i sa kakvim ćeš se družiti?

-Budi siguran da u tome neću preterivati. Neće biti ni u čemu izuzetan, pogotovo ne sam za sebe. Neće biti ni u čemu rekorder. Napraviću ga potpuno normalnog i isto toliko funkcionalnog. Ne želim da on dominira iznad tebe. Ti si meni bitan, pa se njegova vrednost jedino preko tebe može računati.

Rea je počela da radi na svojoj kreaciji pažljivo i predano. Na početku je napravila dve kroki skice. Prva je bila u opuštenom stanju a druga u uspravnom. Nakon toga se posvetila detaljima. To je prilično potrajalo jer je isprobavala različite varijante, u boji, u nijansama, u glatkoći, u sjajnosti. Pored toga, naravno, u njegovoj pokretljivosti i osetljivosti. Njegovu krupnoću je proveravala obuhvativši ga rukom. Rea pogleda Vija očekujući njegov komentar.

-Dopada mi se. Nisam znao da mi je takav, iz jednostavnog razloga jer nisam imao nikakav.

-Nisam još završila sa njegovim formiranjem, moram proveriti još i njegovu funkcionalnost.

-Da li misliš na to da radimo "ono"?

-Ne mislim na to. Valjda ti je jasno, da par ne čini samo jedna osoba i to muška. Kako njega stvaram ja istovremeno radim i na sebi. To možda nije vidljivo, ali ja stvaram istovremeno i svoje organe koji će odgovarati ovome što sam tebi napravila. Nisam sigurna da sam sve baš idealno napravila, zbog toga je potrebno obaviti testiranja.

-Da li u ta testiranja spadaju i aktivnosti koje ću raditi ja tebi? Jer bih ja to voleo.

-To se valjda podrazumeva. Najpre da završim sa onim što mi je u planu. - Rea mu ga je uhvatila rukom i počela masirati. To je potrajalo neko vreme dok iz njega nije počela da prska bela tečnost. - Evo sad se može reći da ti je funkcionalan.