Žar poljupca

-nema veze-

✺Sara✺
Izlazim iz škole i jedva čekam da se zavalim u svoj krevet.

Leon:„Saro!"
Čujem dozivanje moga imena, te se zaustavim i okrenem.
Sara:„Trebao si nešto Leone?"
Leon:„Da, tebe sam trebao. Večeras pravim zabavu povodom svoga rođendana i volio bih da dodes."
Sara:„Leone, stvarno bih došla ali ne mogu. Moram raditi zadaću i učiti."
Leon:„Dobro. Nema veze."
Zagrlim svoga prijatelja i poželim mu sretan rođendan. On se zahvali i ode sa svojim prijateljima. Samo hoću kući i to je to. Zabijem se u nekoga i krenem opsovati ali kada podignem glavu vidim Markusa.

Sara:„Izvini, Markus. Nisam pazila."
Markus:„Ljepotice nemaš se za šta izvinjavati. I ja sam kriv."
Sara:„Nisi kriv. Ja sam. "
Markus:„Krenula si kući?"
Upitao me i ja sam klimnem glavom. Kako da ista kažem kada sam u njegovoj blizini. Znala sam da će tražiti da idemo zajedno. Stvarno volim njegovu blizinu ali danas nisam raspoložena za njega.

Markus:„Nisi raspoložena da ideš sa mnom kući?"
Sara:„Nemoj me pogrešno shvatiti ali stvarno sam umorna. Sinoć do kasno sam radila zadaće i prezentaciju."
Kazala sam i skrenula pogled od njega.
Markus:„U redu, onda. Vidimo se sutra."
Zaobišao me i otišao kod svojih prijatelja. Stavim slušalice u uši i izađem iz dvorišta škole. Zadnja sam godina modnog dizajna i jedva čekam da završim.

Hodala sam ulica grada Londona. Bila je jesen. Lišće je opadala sa grana i padalo na tlo. Samo je padalo bez ikoga i ako bi se na kraju pridružuju skupini istih. Svaki listi je bilo žut, crven ili pomalo zelen. To je nešto sto najviše volim, poslije njega. Pojavim se u svojoj ulici i uđem u prvo dvorište. Tipična americka kuća je krasila dvorište kao i cvijeće svakakvih boja.

Izvadim ključ iz torbe i otključam vrata. Pažljivo uđem u kuću i krenem prema sobi. Ostavim stvari, operem ruke u kupatilo i siđem u kuhinji.
Sara:„Hej mama. Kako si?"
Mama:„Hej kćeri. Super sam. Jesi li gladna?"
Upita me i ja klimnem glavom. Obožavam maminu kuhinju kako i samu mamu. Previše je brižna prema i previše me voli. I ako me je rodila vrlo malda, imala je samo dvadeset godina. Ja imam dvadeset godina , sto znaci da ona ima četrdeset godina .

Mama:„Onaj, da znaš, večeras idemo kod Markusa i njegovih."
Sara:„Meni se nešto ne ide. Umorna sam, a i moram zadaću raditi i učiti."
Mama:„Dobro, onda ostani večeras kući i radi šta trebaš."

Došla je do mene i poljubila me, potom izašla iz kuhinje. Uzmem ciniju sa makaronima, času vode i zaputim se u svoju sobu. Legnem na krevet potrbuške i upalim laptop. Uključim seriju i prepustim se uživanju. Jela sam mamine ukusne makarone i gledala seriju. Kada završim, ustanem i ugasim laptop i zatim odem u kupatilo.

Uđem u kupatilo i zaključam vatra od njega. Skinem svije stvari i stavim ih u krilu za prljav veš. Kosu podignem u pundžu i uđem pod tuš. Topla voda oblije moje tijelo. Rukama sam prelazila po svome tijelu dok sam se šamponirala. Izađem iz tuša i uzmem bade mantil i obučem ga na sebe. Umijem lice i posusim ga peskirom. Izađem iz kupatila i dođem do svoga ormara. Izvadim dužu duksericu i trenerku. Obučem se i sjednem za radni sto i počnem sa učenjem.

*****

Nakon višesatnog učenika i rađanja zadaća vrijeme je da odmorim. Samo me mama jednom prekinula jer je željela da znam da je kod Markusovih roditelja. Napokon ustanem sa neudobne stolice i izađem iz svoje.

Strah me je biti sama u kući, pogotovo od je mrak. Zato brzo užem šta trebam j vratim se u svoju sobu i zaključam vrata. Krenemo da jedem ali me prekida nečije kucanje na prozor. Nije nečije, nego Markusovo. Ustanem i iz otvorim prozor.
Sara:„Zašto si došao?"
Hladno ga upitam jer nemam bolje da pričam sa njim.
Markus:„Došao sam jer me poslala tvoja mama, da provjerim tebe. Brine se."
Sara:„Dobro, provjerio si me. Sad možeš ići."
Kazala sam i sjela na krevet. Znam sve ovo sto govorim da će mi doći glave.
Markus:„Kad me već ne želiš, onda idem."
Kazao je i izašao opet kroz prozor, htjela sam da se dreknem i da kažem da se vratim ali nisam mogla. Ugasim sva svijetla u kući i ušuškam se u krevet.