Žar poljupca

-razmisljanje o buducnosti-

Okrenem se na bok i on spusti svoju ruku na moj struk i povuče me sebi. Osjetila sam njegiv dah na mome tjemenu.
Markus:„Boli li te?"
Upitao me i okrenem se prema njemu.
Sara:„Ne boli Markus."
Markus:„Samo pitam, bio sam malo grublji prema tebi."
Sara:„Ali ja tako volim. Nisi me povrijedio."
Stisnem se uz njega i svojim rukama obuhvatim njegove obraze. Usne nam on spoji i ja se prepustim. Kako se samo dobro ljubi.
Sara:„Još jednom izvini za ono danas."
Markus:„Pravit ćemo se da nije ništa bilo. U redu?"
Sara:„Znaš i mrzim te i volim te u isti vrijeme."

Markus:„Isto vazi i za tebe. Samo ja tebe ne mrzim."
Sara:„Idemo sad spavati. Umorna sam."
Nasmije se i zagrlim ga.
Markus:„Da li si ikada razmišljala o nama? O budućnosti?"
Sara:„Kako misliš o budućnosti?"
Ja sad njega upitam. Ustanem se i sjednem na njega, tačnije na njegiv struk, možda malo ispod struka.
Markus:„Mislim...brak, djeca, putovanja, baka i djed. Na ovo mislim."
Nisam razmišljala o ovome. Nikad mi nije palo na pamet takvo nešto. I sada mislim.
Markus:„Prepostavljam, nisi razmišljala."
Klimnem glavom i on se namršti. Ali mislim ozbiljno sa njim. Mislim i ozbiljna sam.

Sara:„Ljut si?"
Tiho ga upitam i on odmahne glavom. Lakše mi je sad. Spustim glavu na njegiv prsa i ruke postavim oko njegovih vrata. Otisnem jedan poljubac na lijevu stranu, gdje mu se nalazi srce.
Srce koje je jako kucalo.
Kucalo u ritmu kao sto sat kuca.
Sara:„Srce ti jako kuca, da li je to u redu?"
Markus:„Jeste. Samo ono kuca za osobu koju volim. Sa kojom želim budućnost.Želim brak. Želim djecu. Ali nema veze."
Sara:„Je l' sad misliš na mene."
Markus:„Da. Mislim na tebe. Tebi je ovo suviše lako jer ne razmišljaš o tome."

Sara:„Nisam razmišljala jer je bilo rano Markus i dalje je rano. Mi još ne znamo da li ćemo biti zajedno."
Markus:„Ja znam. Bit ćemo zajedno. Nikada, ama bas nikada te ne bih ostavio. I sama to znaš. Rekao sam ti sto puta. Kada sam ulazio u vezi sa tobom samo o tome razmišljam. Jer ti si žena i osoba koju najviše volim."
Raznjezim se na njegove rječi i suze padnu niz moje obraze. Podigne mi glavu i obrise suze.
Markus:„Nemoj da plačeš."
Sara:„Samo....ja sam tako odvratna. Ti si razmišljao o tome, a ja nisam."

Markus:„Nema veze. Samo prestani plakati."
Obriše mi suze i poljubi moje obraze. Opet legnem i nađem se u njegiv zagrljaju. Glavu zarijem ispod njegove brade. Sklopom oči i utonem u san.
--Jutro--
Bude me mokri poljubci po licu, te lagano otvorom oči. Ugledam najljepšu osobu.
Markus:„Dobro jutro."
Sara:„Dobro jutro, jedini."
Markus:„Sada smo i na jedini. Ajde polako ustani, spremio sam doručak."
Sara:„Ti? Doručak? Čudno, ali ustat ću."
On prevrne ocima i on ustane. Obučem njegovu košulju i krenem prema dnevnom boravku.

✺Helena✺
Jutro mi je započelo prelijepo. Probudila sam se uz Alexa i sada doručkujemo. Sara je bila u pravu. Samo sam trebala razgovarati sa njim i to je to. Ostavim svoj tanjir i ustanem sa stolice. Priđem njemu i sjednem u njegovo krilo. Ruke mu se odmah nađu na mome struku.
Osjećala sam njegiv dodir.
Njegov dodir koji budi mir u meni.
Dodir koji budi strast.
Dodir koji učini moje tijelo boljim.
Alex:„Šta se desilo?"
Helena:„Ne želim da idem na posao. A ne želim da ideš i ti na posao. Ostani kući. Molim te."
Prešla sam rukama po njegovim golim prsima i spustila se do ruba njegove trenerke.
Alex:„Moram na posao. Sutra uzimam godišnji odmor od mjesec dana."
Helena:„I onda ćemo ići u New York kod Markusa i Sare?"
Alex:„Hoćemo. Ići ćemo. Samo dok ja završim sa poslom."
Nasmijem se i poljubim ga. Spretno prihvati moj poljubac i moj jezik. Zavuče ruke ispod moje majce i dođe do mojih grudi.
Helena:„Sex kada se vratiš, još bolje, sutra u New Yorku."
Promrmljam kroz poljubac i kn me nastavi ljubiti.
Znao je kada treba stati.
Znao je kada me treba zagrliti.
Znao je kada me treba ljubiti.
Jednostavno sve je znao.

Alex:„Savršena si."
Helena:„Čemu to?"
Alex:„Barem reci hvala."
Kao zahvalu ga poljubim i ustanem sa njega.