Žar poljupca

-ponovno plakanje-

Prekrižim ruke i stavim ih na prsa.
Markus:„Ne ljuti se kravo jedna."
Zagrli me. U mome stomaku je bio cijeli zoološki vrt.
Markus:„Volim te."
Sara:„U kojem smislu?"
Markus:„Saznat ćeš. Voliš li ti mene?"
Klimnem glavom potvrdnom smislu, ali me i dalje ne pušta. Želi da čuje.
Sara:„Naravno da te volim."
Otisne poljubac u kut njegove usnice i vratim se na svoje sjedište. Okrneme glavu i pogledam kroz prozor.

****

Markus me odnio u sobu u kojoj smo bili stavio me na krevet. Osjetila sam kako me pokriva i izlazi iz sobe. Trenutno se nalazim u kupatilo i presvlačim se u bikini. Obučem gornji deo i izađem iz kupatila. Uzmem prozirnu vestu i obučem je na sebe.
Markus:„Jesi li?"
Uleti u sobi i upita me. Klimne glavom. Uzmem svoju torbica plažu i prođem pored njega. Hodala sam lagano širokim hodnikom čiji su zidovi bili bez boje.
Stanem pokraj lifta i pozovem ga.
Markus:„Znaš li za riječ čekanje?"
Sara:„Ne znam, Markus."
Stane pored mene sav zadihan.
Sara:„Trcao si?"

Markus:„Ma jok, hodao sam."
Ironično kaže i ja ga zagrlim. Obavije ruke oko moga struka i otisne poljubac na moje tjeme. Promeškoljim se i kn me josj vise pribije iz sebe.
Ema:„Zašto nju grliš?"
Odmaknemo se jedno od drugoga i ugledamo Emu. Sve mora pokvariti.
Markus:„Prijateljica mi je."
Sara:„U pravu je. Loše sam volje pa me zato grlio."
Izmislim nešto i samoj se sebi zgadim.

Ema:„Ako si loše volje ostani u sobi."
Pogledam u Markusa i vidim kako odmahiva glavom u negativnom smislu.
Sara:„Okey sam. Samo mi se malo smučilo."
Lift se otvori i mi uđemo. Ja stanem u čošak lift i naslonim se.
Ema:„Jao kako je samo lijepo ovdje."
Bilo bi ljepše da ti nisi tu-pomislim u sebi i nasmijem se.
Ema:„Hoćemo li kasnije ma zurku?"

Helena:„Meni se ne ide na tu žurku."
Alex:„A kome se ide? Nikome."
Leon:„Idi sama, Ema. I onako si navikla na te zurke dok mi neki nismo."
Svi se slože sa Leonom. Ema napravi 'ljutu" facu i pogleda u Markusa. I da on će pristati da ide sa njim. Ipak joj je dečko. Markus pokuša da me uhvati za ruku ali je izmaknem.
Lift se zaustavi i svi izađemo iz njega. Markus me uhvati za ruku i okrene prema sebi.

Markus:„Saro, šta je sa tobom?"
Sara:„Nije bitno. Samo sam željela da ti kažem da ne moraš da prekidas sa Emom. Nisi ti kriv, ja sam."
Ove rijeci me bole i peku dok izgovaram.
Markus:„Saro, ali ja...."
Sara:„Nema 'ali'. Ne postoji. Ja sam ta koja iz dana u dan kvari naš odnos."
Markus mi pusti ruku i promijenio izraz lica.
Markus:„Dobro, ako je tako. Saro budala sam. Ja kao neka budala pokušavam da popravim nas odnos na bolje."
Suze mi se skupe u ocima. Skupim svoje usne u ravnu crtu i odlučim da prođem pokraj njega.

Markus:„Sigurna si?"
Sara:„Jesam. Sigurna sam."
Rekla sam i nastavila prema izlazi hotela. Kada izađem nastavim da idem putem do plaze. Sjednem na pjesak i skupim koljena koja obgrlim rukama. Sve sam upropastila, sve. Zasti? Jer sam glupa!
..........

Mrak je već pao i ja sam i dalje na plaži. Ne mogu da idem u hotel.
Ne mogu da idem u sobu.
U sobu u kojoj smo,
on i ja.
Ustanem sa pijeska i krenem prema hotelu. Hodala sam lagano jer nisam imala snage da idem brze. Zaustavim se na recepciji i tražim ključ za sobu. Zahvalim se i uđem u lift.

Sobu teško otključavam i ulazim u nju. Upalim stvari i ugledam nečije stvari na podu. Pratila sam i kupila svaki dio odjeće. Na kauču, nalazili su se oni.
Ema i Markus.