Žar poljupca

-pričanje o njemu-

Sara:„Nekada si takvo govno da nigdje nema, a nekad si toliko pažljiv da nje za ne povjerovati."
Markus:„Pa šta ćeš. Ja sam takav."
Sara:„Ne moraš uvijek biti."
On slegne ramenima i opet pogleda kroz prozor. Konobar dođe do nas, te ja naručim još jedan capucino i Markus isto. Cijelo vrijeme sam gledala njega i samo njega. Njegove crne lica su previše upečatljive, savršen nos, guste i crne obrve, smeđe oči i pune crvene usne, koje bi svaka djevojka željela poljubiti, bar jednom makar bilo na blic.

Markus:„Jesi se nagledala?"
Progovorio svojim predivnim glasom, te se trgnem.
Sara:„Nisam tebe gledala."
Markus:„Nego koga si gledala?"
Nek je proklet ali zna da sam njega gledala. Podigne jednu obrvu i nasmije se. Ima zarazan smijeh. Osmijehnem se i vratim pogledan na vanka.
Markus:„Saro, moram nešto sa ti kažem."
Sara:„Znam. Ema i ti ste opet u vezi." Tiho sam izgovorila i vratila pogled na njega.
Markus:„Da, vratio sam se Emi."
Sara:„Nakon svega ti se njoj vratiš. Markuse, sto puta te prevarila, sto puta te iskorištavala za novac i tako dalje. Ali ti joj se svaki put vratiš."
Markus:„Volim je. Jedino Emu volim."

Njegove rijeci me bole. Probadaju me u srce i lome na sto malih komoda. Ustanem sa stolice i spakujem stvari u ruksak.
Markus:„Gdje ideš?"
Ništa ne odgovorim, ostavim pare za moje prethodno piće i izađem. Pokvario mi je čitav dan sa njegovom jadnom izjavom. Nju može voljeti, ali mene ne. Sjednem u park na jednu klupicu i jedna se suza spusti niz moj obraz.

Ne, neću plakati zbog njega, on je budala. Samoj sebi sam rekla ali ne ide. Volim ga. Gledala sam ljude u parku, parove i djecu i svi su bili sretni za razliku od mene. Ustanem sa klupe i krenem svojoj kući. Hodajući sam razmišljala kako ljubav može da boli. Uđem u svoju kuću i ostavim stvari.

Sara:„Mama, jesi li ti dobila ista iz škole?"
Mama:„Jesam, papir za ekskurziju, na koju ćeš ići naravno."
Sara:„U redu. A gdje se ide?"
Mama:„Na Bahame."
Molim?! Ali kako imaju tolike pare da nas financiraju? Ma ja budala još pitama. Klimnem glavom i krenem u sobu ali me mamin glas zaustavi.
Mama:„Sutra idete. Idi se spremati. Markus će doći po tebe."
Prevrnem ocima na „Markus će doći po tebe.". Odem u svoju sobu i legnem na krevet.

Ležeći na krevetu, shvatila sam kako nikada neću imati sreće u ljubavi. Zauvijek ću biti sama kao list na vjetru. Ustanem i idem do svoga ormara. Izvadim kofer i počinjem da osmijeh stvari. Par šortceva, kratki majc, topova i kupači kostima. Zatvorim kofer i ostavim ga pored kofere.

Otvorim vrata od svoje terase i izađem na nju. Sunce je polako zalazilo i stvaralo prelijepe boju na nebu. Od ljubičaste koja se miješala sa rozom bojom. Price se letjele nebom u jatima mašući svojim dugim krilima.
X:„Govno, jedno. Ti se već spremila."
Okrenem se i vidim Emu. Odkuda nje kod mene?
Sara:„Jesam. Odkuda tebe kod mene? Mislim nikad nisi dolazila."
Ema:„Ne smijem te doći vidjeti. Ipak si najbolja prijateljica moga dečka."
Sara:„Nažalost je tako."

Ona slegne ramenima i ja joj pokažem da dođe ovdje i da sjedne na stolicu.
Sara:„Ja idem da donosim nešto za popiti. Ako želiš razgledaj sobu."
Klimne glavom i izađem iz sobe. Već me živcira samo pojavom.
Sara:„Mama, možeš li napraviti dvije limunade?"
Mama:„Mogu. Vidim došla ti Ema."
Sara:„Tako je. Ali ne znam zašto."
Ona napravi limunade i ja ih uzmem. Popnem se do svoje sobe i uđem u nju. Ema je gledala u jednu sliku i smijala se.
Ema:„Slika Markusa i tebe."

Pokaže sliku i ja se nasmije.
Ema:„Slatki ste, zajedno."
Sara:„Hvala."
Izađemo na terasu i sjednemo na stolicu, pružim joj limunadu i ona se zahvali. Otpijem gutlja i ostavim času na sto.
Sara:„O čemu si željela da pričamo?"
Ema:„O Markusu i tebi. Primjetila sam da u zadnje vrijeme niste zajedno i da se ne družite kao prije."
Sara:„Istina je."

Istina je. Markus i ja vise nismo u odnosima u kakvima smo prije bili. Uz sve to, ja sam zaljubljena u njega.
Ema:„Moram te nešto zamoliti. Sada kada budemo na Bahami, pokusaj ili pokušajte da opet budete u sjajnim odnosima. Ja znam da ste odnose pokvarili zbog mene, ali nemojte da ja budem kriva."
Rekla je i ustala sa stolice, te me blago potapšala po ramenu. Izađe iz moje i ja se trznem. Ali kako zna da je zbog nje? Možda je saznala. Sto pitanja ali nema odgovora na njih. Otpuhnem i uđem u svoje kupatilo. Natočim vodu u kadu i ubacim kupku. Skinem sve stvari sa sebe i uđem. Kosu izbacim van kade i prepustim se uživanju.