Žar poljupca

-poljubac-

Rekao sam joj kada smo izašli iz taksija. Opet me je u čudu gledala. Otvorim joj vrata ugrade i ona uđe. Opet sam nosio njen kofer.
Pozovem lift i sačekamo par sekundi.

...........

Sara u sobi slaže svoje stvari u njenoj sobi. A ja? Ja sam već svoje završio. Iskoristio vampirsku brzinu. Trenutno sam u kuhinji i pijem krv. Popijem posljednji gutlja iz čaše i stavim je u sudoper. Svu krv sto imam u stanu je u mojoj sobu i mome malo frižideru.
Sara:„Gladna sam!"
Drekne se i ja se okrenem. Ugledam je u svojoj širokoj duksericu.
U duksericu koji istog trena želim raščupati sa nje.
I baciti je pod.
Markus:„I šta ćemo sada?"
Pitam je sa dozom humora. Ona se namršti i pogleda u mene.

Sara:„Pa smisli nešto! Naruči hranu!"
Brecne na mene i ja prevrnem ocima. Neka živciracu je.
Markus:„Jao. Telefon mi se ispraznio."
Sara:„Markus, ne jebi konje."
Markus:„Ne mogu samoga sebe."
Sad ona prevrne ocima i dođe do mene. Krenem da mi uzme telefon, ali podignem svoju ruku.
Krene da ga uzme pod drugi put, ali ovaj put naše usne su bile milimetar.
Milimetar fali da se poljubim sa njom.
Milimetar fali da okusim njene usne na svojim.
Sve je u milimetar, a nikada da se desi.

Spustim ruku, te joj dadnem telefon.
Sara:„Imaš našu sliku za pozadinu?"
Markus:„Imam. Na obadvije pozadine."
Nasmije se u kut usne i otključa telefon.
Znala je šifru.
Dan kada smo se upoznalo.
Dvadesetpetog, augusta, dvijehiljade i pete godine.
Čujem je kako prica na telefon i kako govori svoju narudžbu.

Sara:„I da, još nešto. Špagete sa četiri vrste sira pomiješani sa umakom od paradajza. A za piće....Coca-Colu."
To je bilo moje omiljeno.
Spusti slušalice i ja se okrneme prema sudoperu. Osjetim njene korake kako idu prema meni.
Sara:„Hvala ti za telefon."
Okrenem se prema njoj i uzmem ga.
Markus:„Ja ću preuzeo dostavu."
Sara:„Imaš li novac."
Markus:„Imam. Ne brini se ništa. Idi sad u dnevni boravak."
Klimne glavom i ode u dnevni boravak.

✺Pisac✺

Dok su Sara i Markus jeli svoje jelo i pričali o nekim temama, u Las Angeselu se dešava svađa.
Alex:„Ali Helena ja tebe volim!"
Helena:„Alex....ja tebe vise ne volim. Ne mogu te voljeti."
Alex:„Pokušaj. Voljela si me."
Helena:„Jesam te voljela, ali si me povrijedio."
Ema:„A kako te je povrijedio?!"
Ema započne svađu. Helena okrene glavu od njoj dvoje i pusti suze niz njene blijedo lice.
Ema:„A sada plačeš. Helena, moja, svi znamo da si oduvijek Zaljubljena u Alexa, i dalje si."
Helena:„Šuti! Nije istina! Jebeno nije istina!"
Okrene se prema Alexu i Emi. Alex pogleda u njeno lice i vidi da plače.

Zbog njega.
Zbog istine.
Alex:„Lenči, ne plači."
Helena:„Hoću da plačem. I želim da plačem. Ti si kriv za ove jebene suze."
On dođe do nje i povuče je za ruku, ali ona stane. Nije htjeo čekati nego je prebaci preko ramena i krenu prema njegovoj kući. Dok je ona govorila „Spusti me! I nemoj!", Alex je gonio po svome. Zajedno sa njom na ramenu prešao je ulicu i ušao u svoju kuću. Pozdravio je mamu i tatu i zaputio je u svoju sobu. Helenu blago baca na krevet i ode da zaključa vrata. Krene da ustane ali on se nadvije preko nje.

Helena:„Molim te, skloni se."
Alex:„Zašto porices da nisi u mene?"
Helena:„Jer....jer...znam da nisi u mene."
Isprekidano je dala odgovor. On se nasmije u kut usne i pogleda je u njene smeđe oči koje su se caklile od plača. Približi svoju glavu njenoj.
Nije mogla vise čekati nego im spoji usne. Alex iste sekunde uzvrati i uhvati je za struk. Prebaci je preko njega dok su se njihove usne preplicale i tražile još.

Alex blago odvoji usne od njenih.
Alex:„Oduvijek sam te volio."
Prosapuce na njene usne i ona se nasmije. Pogleda ga sa nekim sjajem u ocima i stavi ruke oko njegovog vrata.