Žar poljupca

-epilog-

--petnaest godina kasnije--
Život je okrutna stvar. Oduzme ono sti najviše voliš. Oduzme ti jedinu sreću za život.
Ono sto ti je bilo jedino u životu. Osobu sa kojom si trebao imati porodicu i ostvariti svoje snove.
Ali stvarno.
Iznenadno začujem glas svoje ventile Dore, te ustanem i odem u njenu sobu.
Sara:„Šta je bilo Dora?"
Dora:„Mama znaš li onog dečka o kojem sam ti pricala?"
Upita me i ja samo klimnem glavom. Konstatni priča o njemu.
Dora:„Javio mi se. Želi da izađemo večeras."
Sara:„Dobro. Možeš ići."
Dora:„Nisam te pitala."
Sara:„Nisi ni trebala. Znam kakva je ljubav na prvi pogled. Kada izlazite?"

Upitam je i ona se široko nasmije pokazivajucu mi svoje zube sa aparatićem.
Dora:„Večeras u osam sati."
Sara:„Idi se polako spremaj. Sad je šest sati."
Dora:„Možeš li mi pomoći, ipak znaš vise od mene."
Zatvorim vrata i dođem do njenog ormara. Prebirala sam po haljinama i našla jednu baby roze. Izvadim je i spustim joj na krevet.
Dora:„Mama čitaš mi misli."
Sara:„Znam. Sad idi se istrusraj i kada završiš dođi da te našminkam."
Rekla sam joj i poljubila je u obraz. Izađem iz njene sobe i odem u svoju.
Izašla sam na terasu.

Udahnem zrak i ispustim ga. Dora previše lici na njega. Ima i njegove gene. Predivne smeđe oči i punije usne. Ima njegov smisao za humor i odličan je učenica kao i on. Vrlo dobro razlikuje ljude po osobinama i to mi se sviđa. Sa svojim četrnaest godina dobila je deformaciju zuba i morala je staviti aparatiće. Nije joj se svidjela ideja i govorila je:"Ali niko me neće htjeti. Nazivat će me streberom."
Na kraju ništa od toga nije bilo. Zaljubila sw prije godinu dana, a sada ide na spoj sa njime. Svaka čast. Ponosna sam na nju. Veoma. Hladan zrak se uvlačio u moje kosti, te se vratim u sobu.

U sobi sam ugledala nju. Gledala je slike Markusa i mene.
Dora:„Ovo je moj tata?"
Klimnem glavom.
Dora:„Govoriš mi da ličim na njega. U pravu si. Zaista jesi."
Sara:„Na njega si jedina."

Dora:„Kako je preminuo?"
Sara:„Sutra ću ti ispričati. Sjedi da te našminkam."
Sjedne za stol sa šminkom. Počela sam i završila sa blagom šminkom. Blaga sjena, rumenilo, maskara i ruž.
Sara:„Dovoljno."
Dora:„Jesi li se ti ovako za tatu spremala?"
Sara:„Jesam, ali to je bilo davno."
Ona ustane sa malene stolice i poljubi me u obraz.
Dora:„Nisi se ništa promijenila. Ostala si ista kao i sa slike."
Nasmijem se i poljubim je u obraz. Uzela je svije stvari i izašla iz stana. Na red dolazi moj mir i pričanje sa slikama. Uzmem sliku koja se nalazila na ormaru.
Sara:„Ljubavi, nedostajes. Petnaest godina bez tebe. Jebeno. Svaki dan mislim na tebe, a Dora je tvoja preslika. Znam da nas gledaš sa neba i da si uz nas. Sutra moram da joj kažem istinu. Istinu o nama. O tebi. Postavljat će pitanja, a ja ću morati davati odgovore na njih. Teško mi je i teško će mi biti."

Teško uzdahnem i suza klizne niz moj obraz.
Sara:„Da nisi to uradio ne bih morala činiti. Uništio si me! Proklet bio!! Sa tobom sam osjećala ljubav! Strast! Kad si me ljubio osjećala sam žar na svojim usnama. Žar poljupca!! Osjećala sam sa tobom sve."
Bacim sliku od poda i staklo pukne na milion malih komadića.
Tako je i moje srce puklo.
I dalje je takvo.
Ali on ce mi ostati u sjećanju.
Njegovi poljubci.
Zar poljubca.
Zar kada me prvi put poljubio.

Autor:
I haj. Došao je kraj price. Hvala Vam na podršci. Hvala na svakom komentaru, votu i pregledu. Hvala Vam sto ste mi omogućili da pišem ovo priču.
Također ostavite utisak o priči. Prihvatim i kritike.

započela sa novom pričom Savršeni zlocin Značilo bi mi kada bi ste pročitali uvod i ostavili mišljenje.
Izašao je uvod price "Savršeni zločin ". Značilo bi mi kada bi otišli tamo i dali mi podršku♥️♥️