Žar poljupca

-patnja-

✺Sara✺
Sjedim i plačem u svoj sobi. Prošlo je već dva sata od kada je otišao i još ga nema. Shvatam. Treba mu prostora, ali zašto ga već nema. Uzmem njegiv telefon i otključam ga. Uđem u galeriju i počnem listati naše slike. Naletim na moju najdražu sliku.
Markus i ja na vrhu zgrade jedemo McDonald's i smijemo se. Glasno zaplačem. Ja sam kriva. Uvijek ja sve upropastim.

Helena:„Mogu li ući?"
Klimnem glavom i ona uđe. Sjedne pored mene na krevet i uzme mi telefon iz ruke.
Sara:„Šta je sad bilo?"
Helena:„Znas.....kada je rekao ono na vrhu zgrad to jeste, da će se ubiti. Da nije to uradio?"
Sara:„Ne znam Helena. Ne znam. Ali imam takav osjećaj. Da se ubio."

Helena:„Misli. Samo je to mogao uraditi. Treba provi četrdesetosam sati od nestanka osobe."
Sara:„Da, znam, ali on je nama glasno rekao da se ide ubiti."
Zaplačem i Helena me zagrli. Šta ako je to stvarno uradio? Odbacim te misli iz svoje glave i nastavim plakati. Moj nos je crven. Moje ovi crvene. Usne ispucale jer sam dehidrirala. U sobu uđu i ostali.
Alex:„Dobro si sad?"

Alex i Leon sjednu na pod, a Ema pored mene.
Sara:„Nisam dobro. Sve su mi loše misli u glavi?"
Leon:„Pokušaj ih odbaciti. Vrati će se on, vjeruj mi."
Uzme moje ruke i poljubi ih. Zna da me smirivao ovo. Helena me pusti iz zagrljaja i ja odem u Leonov. Glavu zarijem u njegov vrata, a ruke oko njegovog struka. Ostavi poljubac na moje tjeme. I zagrli me jace.

Uzvrati mu i ostanem u njegovom zagrljaj. Udahnem njegiv miris koji me pomalo podsjeća na Markusov. Nisam slušala njih razgovor. Nije me zanimao njih razgovor. Leon postavi ruke na moja leđa i počne praviti kružiće po njima, pa uavucem ruke ispod moje majce, zapravo Markusova dukserici. Hladan dodir na mojim leđima. Naježim se, ali ostanem tako. Prija mi. Još vise zatijem glavu.
Leon:„Slobodno spavaj ako ti se spava."

Podignem glavu i otisnem poljubac na njegov obraz. Glavu vratim tamo gdje je bila. Zaklopim oči i utonem u san.
--San--
Nadam se da cu biti u Markusvoj zagrljaju kada se probudim, ali....Otvorim oči i vidim da nisam. Ustanem iz kreveta i na podu ugledam krv. Bacim pogled na mali frižider i vidim da je vadena kriv iz njega.
"Markus." Dozivam njegove ime. Odahnem i uđem u dnevni boravak. Ne zateknem Markusa, ali ugledam njegovom telefon na stolu.
"Nije smiješno."
Odem u kuhinnu i tamo nađem. Markus:"Ustala si?"
Sara:„Zar nije očigledno."
Nasmijemo se i dođem do njega. Zagrlim ga sa leđa i poljubim u ista. Noktima predem preko njih i začujem njegovo rezanje. Odmaknem se od njega i sjednem na radnu ploču. Markus uzme tanjir i sjedne na stolicu.

Sara:„Želim da me ti hraniš."
Markus:„Odma, jedina." Nabode na viljušku omleta sa paradajzom i približi mojim ustima. Otvorim ih i uzmem omlet sa viljuske.
Podigne svoj palac i obrise me u kutu usne. Oblizem usne i nastavim gledati u njega. Oličenje savršenstva. Hranio me i pričali smo. On je otišao u sobu da se presvuče. Oprala sam tanjir i ostalo posude. Odem u sobu, ali nema njega. Vratim se u dnevni boravak ni tamo nije bio. Ugledam njegov telefon na stoku. Uzmem i otključam. Slucajno uđem u pozive.
Zasto je zvao njega? Ne nije valjda? U pidžami izađem iz stana i krenem prema Markusu. Park u koji je vadio mene. Tu smo se poljubili. Zaledim se kada vidim kako Jerk vadi Markusu srce iz prsa. Zaplačem i odem do njega. Markus ne ostao bez srca, a Jerk se smijao.
--Kraj sna--
Probudim se u placu i znoju.
Leon:„Šta si sanjala?"
Sara:„Sanjala...sammm....kako je Jerk Markusu izvadio srce."
Rekla sam i uzela vodu koju mi je donijela Ema.

Sara:„Uzmite telefon i vidite zadnji poziv."
Alex uzme njegov telefon i zaledi se.
Alex:„Saro....neće ti se ovo dopasti. Ali on je zvao njega."
Sara:„Onda znam gdje su."
Leon:„Gdje?"
Sara:„Park. Idemo tamo!"