Žar poljupca

-pomirenje-

Posto nisam našla njega odlučila sam da odem napolje i tazbistorm glavu. Sto sam i uradila. Sjednem na jednu stijenu i skinem patike sa svojih noga. Noge ubacim u hladnu ali opet prijatnu vodu. Opet sam gledala u nebo jer nemam u šta gledati.
X:„Šta radiš ovdje?"
Prepoznala sam taj glas.
Njegov glas.
Glas koji me grije, glas koji me smiruje.
Sjedne pored mene i zagleda se u nebo.
Sara:„Šta ti radiš ovdje? Zar nisi sa Emom?"
Trenutno ga mrzim. Ipak je obećao.
Markus:„Znaci ono si ti bila."
Klimnem glavom i ustanem sa stijene. Uzmem svoje patike i obučem ih. Krenem da idem ali me zaustavi nečija ruka. Okrenem se.
Sara:„Markus, pusti me."
Markus:„Saro...."
Sara:„Nema Saro! Imaš Emu. Imaš prijatelje oko sebe. Ne trebam ti. Sad me pusti!"

Brecne na njega i on me pisti. Da me bar malo voli ne bi to uradio. Uplaka krenem prema hotelu i jedva uđem natrag u šibu kod Alexa. On još nije došao. Legnem na krevet i pokrijem se preko glave. Pase mi sto nema Alexa, taman da mogu plakati. Glasno zajecam i ispustim slane potoke.

****

Dva dana je proslo ja još uvijek plačem. Već sama znam da imam podočnjake i da sam podbuhla. Ustanem jedva iz kreveta i izađem iz Alexive sobe. Nemam stvari, tačnije trebaju mi stvari da se presvučem ali nemam ključa.

Ema:„Markus je unutra, uđi i presvuci se."
Klimnem glavom, te pokucam na vrata. Začula sam jedno uđi. Uđem u sobu i krenem prema svome koferu.
Markus:„A ti si? Ja mislio Ema."
Okrenem se i ugledam personu koju najviše mrzim. Zapravo i mrzim i volim. Uzmem svoje stvari iz kofera i odem u kupatilo da se presvučem. Presvučem se i uzmem svoj kofer, te krenem iz sobe. Markus me nije zaustavio i nije želio. Super. Kupila sam sebi kartu za Los Angeles.
Alex:„Mogla si još ostati. Ekskurzija traje dvije sedmice."
Sara:„Nisam uopće trebala dolaziti. Sve mi se obilo o glavu."
Rekla sam i zagrlila Alexa. Za dva dana je postao moj 'najbolji' prijatelj. Zajecam glasno na njegovom ramenu i rukama stežem njegovu majcu koju je nosio na sebi. Podraga me po leđima i time me umiri.

Alex:„Ne mogu te zaustavi u toj namjeri ali barem mi se javi. U redu?"
Podignem glavu i pogledam ga. Klimnm glavom i nasmije se blago. On vrhovima svoji prstiju obrise moje suze. Nasmijemo se dok smo jedno drugo gledali u oči.

~~mjesec dana kasnije~~

Prošlo je dvije sedmice od mature i jako sam ponosna na sebi. Nosila sam dugu crvenu haljinu sa malim buketom cvijeća oko zgloba ruke. Otišla sam i uzela diplomu da mogu da bude doktor. Silazim niz stepenice i vidim mamu kako plaće. Dođem do nje i zagrlim je.
Sara:„Mama šta je bilo?"
Mama:„Ništa, ništa. Samo sam jako ponosna na tebe."
Obrišem joj suze i otisnem blag poljubac na njeno čelo. Začujem zvono na vratima i ustanem da otvorim. Ispred zateknem Markusa i krenem da zatvorim vrata.
Mama:„Saro, sine, Markus je došao. Pusti ga."

Rekla je i ja ga samo pustim. On ode u dnevni boravak kod mame, a ja u kuhinju.
Mama:„Sari, dođi ovamo."
Prevrnem ocima i odem i dnevni boravak.
Sara:„O čemu je riječ?"
Markus:„Kao prvo sjedni. Drugi sve vu ti objasniti."
Sjednem na fotelju preko puta njega i prekrstim noge.
Markus:„Situacija je ozbiljna. Saro i sama znaš da nemaš oca ali ga imaš. Tvoj otac je teški mafijaš."
Sara:„I šta ja imam sa time?"
Prekinem ga. On odmahne glavom i nastavi.
Markus:„Kao sto sam rekao, otac ti je mafijaš. Svi koji smo ovdje znamo da se oni uvale u neka govna, E tako se on uvalio i govna. Saro već dvije sedmice neki ljudi su oko vaše kuće i žele da te kidnapuju."
Blago rečeno. Šok!
Sara:„Ali zašto žele?"

Markus dođe do mene i uzme moje ruke u svoje.
Markus:„Saznao sam. Rekao je:"Ako mi donesete dva kilograma droge, Dat cu Vam svoju kćerku koju imam." Dobio je drogu ali tebe nije dao zato sto nije znao gdje se nalaziš."
Jako zaplačem i zagrlim ga. Nedostaje mi njegiv zagrljaj. Uzme me u naručje i odnese u moju sobu. Spusti me na krevet. Iz moga ormara izvadi kofer i počne slagati stvari u njega. Zagrlim jastuk koju je mirisao na Markusa i nastavim plakati. Znaci, moj otac mene ne voli i ne želi me u mome životu. Osjetim nečije ruke kako me grle i shvatim da je to Markus. Okrenem se prema njemu i zagrlim ga.

Markus:„Ne plači."
Podignem glavu prema njemu i vidim kako me gleda sa tugom i brigom u ocima.
Sara:„A zašto si spakovao moj kofer?"
Markus:„Selimo se. Ne brini nije nigdje van kontinenta, nego u drugi grad."
Sara:„Jesmo li mi u u okey odnosima?"
Usudim ga se pitati i on potvrdno klimne glavom. Zašto mora biti ovako dobar? Dobre duše? Oborim ga zajedno sa mnom na krevet i ostavim poljubac na njegiv obraz.
Markus:„Da li si stvarno bila ljuta na mene?"
Sara:„I jesam i nisam. Ali kao da je to bitno."
Pomiluje me po obrazima i slatko pogleda moje lice.
Markus:„Sada idemo malo odspavati i poslije idemo."

Okrneme mu leđa i on stavi ruku na moj struk. Pribije me uz sebe. Pomakne moju kosu iza uha, te osjetim njegiv topli dah na svome vratu i uvetu.
Markus:„Bila si prelijepa na maturi."
Šapne mi na uho i moji obrazi poprime crvenu boju. Kažem jedno "hvala" i zaklopim oči. Pokušam zaspati ali me ide. Lagano se okrneme prema njemu i počnem ga proučavati. Njegovo lice je savršeno bez ijedne nesavršenosti. Trepavice se preklapale jednu na drugu kao i teški kapci. Obrve, crne i guste. Rukama prođem kroz njegovu crnu kosu. Opet me pribije uz sebe i nasmijem se u kutu usne. Nastavim sa čačkanjem njegove kose dok je on spavao. Zapravo, hrkao. Nasmijem se. Jednu ruku smjestim oko njegov vrata, a drugu ruku ostavim u njegovoj kosi.