Žar poljupca

-osjecanja-

Leon:„Mene? Zašto ti mene tražila?"
Hladno je i drsko govorio.
Sara:„Leone, šta se dešava sa tobom."
Leon:„Ništa bitno."
Ustane i prođe pored mene.
Sara:„Ljut si na mene?!!"
Leon:„Nisam."
Ušao je u stan. Nastavim sjediti. Nedostaje mi Markus. Pogledam u nebo i sjetim se njega.
Sara:„Nadam se da si na dobrom mjestu ljubavi. Nadam se da me gledaš od gore. Nadam se da me i dalje voliš."
Zaplačem i ustanem sa stolice. Dođem do ograde i naslonim se na nju. Noć je polako padala i zauzimala grad. Sve me podsjeća na njega. Na moju ljubav.

Neko stavi dekicu preko mojih ramena i ja je prihvatim. Osjetim dah na svome vratu. Uzdahnem duboki.
Leon:„Ja sam. Donio sam ti jer sam vidio da ne planiraš ući u unutra."
Sara:„Hvala ti."
Leon:„Ja sad idem."
Sara:„Ne nećeš. Moramo razgovarati."
Okrenem se prema njemu. Gledao je u mene svojim čokoladnim ocima.
Leon:„O čemu? Ako je neka glupost bolje ne."
Sara:„Nije glupost. Ja znam da si zaljubljen u mene i da me voliš već duze vrijeme. Uvijek si bio uz mene, pomagao si mi, tješio me. Ti si osoba koju vrijedi imati uz sebe."

Leon:„Mani me se te price. Na kraju će se završiti kako ti voliš njega. Znam. Samo....pusti me da idem."
Sara:„Ma daj Leone! Nismo vise djeca pa da govorimo takve stvari!"
Leon:„Možda nismo djeca, ali odrastali smo ljudi. Već znamo kako će završiti tvoj razgovor."
U pravu je. Reci ću kako volim Markusa, iako je mrtav.
Sara:„Leone saslušaj me. Molim te."
Pogledam ga već suznim očima. Podigne pogled na njegove oči.
Uzmem njegove ruke u svoje.
Sara:„Molim te. Značilo bi mi."
Sa tihim glasom sam rekla.
Leon:„Dobro. Samo kreni sto prije, spava mi se."

Sara:„Hvala ti. Ja znam sve to. Kao sto sam rekla ti si osoba koju vrijedi imati. Zašto? Osjećajan si. Ti si muško koje zna voljeti. Osoba si koja će prvi reci 'volim te'. Leon, volim i ja tebe. Volim te na prijateljski način. Ne mogu zamisliti nas dvoje kao dečka i djevojku ili muža i ženu. Ti znaš da je volim samo njega i neću ga prestati voljeti, iako je mrtva voljet ću ga. Možda nisam zatrudnila i dobila dijete sa njim, ali on je maštao o našoj budućnosti. Zamišljao je budućnost sa mnom. Ja to ne bih mogla sa tobom."

Leon:„Shvatam sve."
Prekine me u pričanju. Zar će biti ovako tvrdoglav?
Sara:„Mogu li nastaviti?"
Leon:„Radi šta hoćeš."
Doboju udahnem i izdahnem, te nastavim.
Sara:„Ne bih mogla to zamisliti sa tobom. Suviše je teško. Ako će ti biti lakše mogu lagati da te volim i da sam zaljubljena u tebe. Leon, ti ćeš zauvijek biti moj prijatelj. Bit ćeš moja utjeha. To bi bilo to."
Leon:„I šta? Ja trebam izvuci pouku kako njega voliš. Znam. Nisi mi morala govoriti. Radije ću biti sam, nego boljeti nekoga ko mene ne voli. Još jednom, hvala ti"

Sara:„Ne, Leon. Nisam rekla kako bi trebao biti sam ili nešto slično to."
Leon:„Ne trebaš ni govoriti. Nećemo vise razgovarati i viđati se. Nećemo vise jedne druge uzimati usta i pričati. Nećemo vise biti prijatelji. Ne može biti prijatelji. Tebi hvala, ali ipak ne. I da ne želim da čujem kako sa sebično govno. Jeste, sebičan sam. Sebičan sam sto volim tebe, Saro. Ali shvatam da to ne bih trebao."