Žar poljupca

-rastajanje?-

Sara:„Šta nema svađe?"
Ustanem iz njegovog krilo.
Sara:„Opet je braniš? I dalje je voliš? Samo mi reci istinu. Markuse voliš li je?"
Markus:„Saro....i sama znaš...."
Sara:„Voliš je. Hvala ti Markuse."
Želim da ga odalamim, ali ipak ne. Odem u svoju sobu i zaključam vrata. Leđima se pribijem uz njih i spustim na pod. Obgrlim svoje noge i suze se spuste niz moje lice. Glasno zajecam. Znam da me čuje.
Zna kako sad patim zbog njega.
Zašto nju svi moraju voliti?
A da. Daje im picke i besplatnu jebacinu. Ustanem jer se ne isplati plakati.

Izađem iz sobe i obrišem suze. Vratim se u dnevni boravak.
Leon:„Jesi li bolje?"
Leon prvi dođe do mene i ja ga samo zagrlim. On je moj prijatelji. Moj pravi prijatelj.
Sara:„Bolje sam."
Alex:„Saro, Izvini zbog nje."
Sara:„Nema veze."
Krenem pogled od njih i ugledam njega.
Gledao je u mene.
Prodirao kroz nene svojim pogledom.
Sara:„Želiš li nešto reci?"
Markus:„Želim."
Sara:„Izvoli."
Sjednem nasuprotan njega i nagnem se na naslon fotelje.
Markus:„Izvini. Izvini sto sam ušao u tvoj život i uništio ga."
Sara:„To to neće pomoći. Nisi trebao sa mnom ulaziti u vezu."

Ema:„Slažem se sa njom."
Odkuda se ona pojavila. Prvom ovima i vratim pogled na njega. Znam da je u duši slomljen.
Markus:„Ti da šutiš. Zašto si dolazila?!"
Povisi ton na nju i ja se nasmijem. Ništa bolje nije ni zaslužila.
Ema:„Ne deri se na mene."
Markus:„Hocu! Zašto sve moraš uništiti?!"
Ema:„Jer te želim za sebe degenu!!"
Alex i Leon odmaknu Markusa od nje. On duboko udahne i dođe do mene. Uzme moje ruke u svoje. Pogledam ga u oči i u njima prepoznam tugu. Neki čudan odsjaj se nalazio u njima.
Markus:„Oprosti mi."

Poljubi me u obraz i izađe iz stane. Da li je ovako bolje?
Jeste? Možda? Ne?
Helena:„Ema prestani. Saro?"
Dozove moje ime i ja se trznem. Sjedne pored mene i pruzi mi času vode. Uzmem je i zahvalim se.
Sara:„Markus i ja prekidamo. Ne možemo ovako. Sve ste saznali prije mene. Da je vampir. I ostale stvari."
Helena:„Jesmo. Znali smo. Ali on je zabranio da ti ista kažemo."
Sara:„Nema veze."
Otpijem gutlja vode i zagrlim Helenu. Moja utjeha.
Alex;„Bit ćeš bolje. Idi se istursiraj i lezi malo. Mi ćemo spremiti večeru ili ručak. Šta god da je."

Sara:„Bogme, u pravu si. Idem to uraditi."
Ustanem sa fotelje i odem do kupatila. Uđem u njega i zaključam vrata. Skinem sve stvari sa sebe i pustim kosu iz visokog repa. Uđem u tuš-kabinu i pustim vodu da pada po meni. Prvo je bio hladna voda pa topla. Zatvorim vodu i uzmem šamponon. Nasaouniram kosu i tijelo. Kada sam prelazila po svome tijeku osjećala sam njegove dodire po sebi. Njegove poljubce.
Njegov dah.
Njegove rijeci.
Njegovo "volim te."
Zašto sve nije bajno?
Zašto sve ne može biti onako kako je u bajkama?
Svijet je posran, kao i ljudi.

Kao ljudi na njemu.
Znala sam da nisam jedina koja pati u svijetu.
Znala sam da uz mene pati još hiljadu ljudi.
Nasmijem se i saperem. Izađem iz tuš-kabine i obučem mantil. Kosu posudim i omotam je peskirom. Sjednem ispred ogledala i uzmem micelarnu vodu. Tufereom pređem preko sviga lica, očiju i usana.
I opet još jedno sjećanje.
Njegov prvi poljubac sa mnom.
Prvi poljubac koji mi je dao.
Suze se nakupe u mojim ovima i ja krenem da plačem.
Nedostaje mi već.
Želim ga za sebe.
Ali mi se moramo razdvojiti.
Nismo jedno za drugoga.
Nemamo euforiju.

Jednostavno....uvijek se nešto svađamo i prepiremo.
Uzmem fen iz ladice i počnem sušiti kosu.
Prstima sam prolazila kroz nju i opet se sjećala njega. Opet mi je u glavu. Ne samo u glavi.
Nego i u meni.
Mome tijelu. Mome duhu. Mom srcu. Osjećam ga. Osjećam da je pored mene. A isto tako osjećam da mu se nešto dogodilo.