Žar poljupca

-uspomene-

Uđem u svoju sobu i legnem na krevet. Dome slatki dome. Napokon. Došla sam u Las Anđeles. Smjestila sam se u sviju stranu sobu. Preusmjerim pogled na plafon i vidim naše slike. Markusova i moje. Popnem se na krevet i skinem sve slike sa plafona. Bacim ih na krevet i počnem ih pregledavati. Svaka slika u meni budala je uspomene. Naiđem na sliku na koju sam mislila da nikada neću. Slika Markusa i mene na bazenu. Tad me je gurni u njega.
---Flashback---
Markus:"Saro idemo na bazen!"
Ustanem iz kreveta i iz kofera uzmem svoj kupači kostim. Odem u kupatilo i obučem ga na sebe.

Kupači boje bijele kafe mi se savršeno pristajao. Uzmem ostale stvari i izađem iz sobe. Markus me čekao na hodniku. Kao da me čuo okrenuo se prema meni. Ugledao me i otišao mi je.
Markus:"Malo je reci da si prelijepa."
Osmijehnem se i krenem ispred njega. Već jako dugo vrijeme smo prijatelji i odlučili smo da zajedno dođemo na bazene. Iako ima more, odlučili smo se ipak za ovo. Smjestim stvari na jednu ležaljku. Skinem vestu sa sebe i uđem i bazen. Duboku zaronim i izronio nakon par mi iza. On je bio u drugom dijelu bazena.

Sa nekim djevojkama. Brzo polovan do njega i zagrlim ga sa leđa.
Sara:„Ljubavi čekala sam te."
Markus se okrene i pogleda me namrštenoh obrva. Djevojke su otišle.
Sara:„Ne lozi se odma. Ema je rekla da te pripazim."
Rekla sam i izašla iz bazena. Je li on budala ili se meni čini? Otmemo se vrisak kada me nego povuče za nogu i padnem ravnu u vodu. Brzo izronio i vidim Markusa kako se smije.
Sara:„Seljak si."
Markus:„Ja? Molim lijepo. Gurno sam te radi zajebancije."
---End of flashback ---

Opet sam plakala. Previše stresa i sjećanja na njega. Umirem bez njega. Ustanem i obrišem suze sa lica. Izađem iz sobe kao iz kuće i krenem prema njegovoj. Opet previše uspomena. Uđem u dvorište i pozvonim na vrata. Otvori mi njegova mama.
Katja:„Saro?!"
Zagrli me i ja joj uzvratim. Ova žena je puna ljubavi i toplotu.
Katja:„Gdje je Markus?"
Sara:„O njemu moramo pričati."
Kako da joj saopstim da je umro. Sjednem na kauč i ona prekoputa mene.
Sara:„Katja prije svega....moje saucesce."
Katja:„Molim?!"
Pogledam u nju i vidim da je na rubu suza.
Sara:„Tako je. Vaš sin Marku je preminuo. Izvadio je srce i preminuo."
Katja je već plakala. Sadržavala sam svoje suze. Ne želim da plačem. Ne mogu više.

Ustanem i dođem do nje.
Sara:„Za dva dana je sahrana. Bilo bi lojepo kada biste došli i održali govor."
Katja:„Doći ću. Hvala ti."
Nasmiješim se i upitam da odem do njegove stare sobe. Samo klimne glavom i polako se popnem uz stepenice. Na plafonu je imao naše slike. I njih sam skinula. Pregledavala i plakala. Markus je imao slike koje ja nisam. Odlučim ih ponijeti kod sebe. Udahnula sam njegiv miris sa njegove odjeće i uzela njegiv parfem. Pregledala sam još jednom sobu i izašla iz nje. Lagano sam izašla iz kuće i otišla svojoj.
Mama:„Jao Saro. Žao mi je."
Sara:„Mama dobro sam."
Mama:„Nisi. Idi u sobu i odmaraj."
Odem u sobu. Sjednem na krevet i bacim slike na njega. Uzimala sam jednu po jednu sliku i sjećala se svih lijepih trenutaka. Zašto je ovo učinio? Zar nismo mogli normalno razgovarati? Ja sam kriva i niko drugi.
Sad krivim samu sebe. Da! Jer sam krivac za njegovu smrt. Jecam. Plačem. Razbijam sve po sobi. I legnem na krevet. Od ovoga nema nade. Nema nade da se vrati.