Kad sam srela tebe ✔️

1. Ko je on?

• TADIJA BALŠIĆ •

Ne znam u kom trenutku sam tačno prestao da slušam direktorku kako čita mom ocu spisak sa svim prekršajima koje sam napravio, ali sam siguran da nije slušao ni moj otac. Nije bio prvi, a verovatno ni poslednji put da je ovde. Njega je to frustriralo. Svuda je mogao da iskaže svoju moć sem na jednom mestu, kod mene. Mene nije mogao da kontroliše i to je njegovu autoritativnost srozalo na beskonačni minimum.

"To se sve dogodilo u poslednjih mesec dana.Gospodine Balšiću, uz dužno potovanje prema vama, ovo mora da prestane. Vaš sin se ponaša kao pravi vandal. Ukoliko ga ne budete smirili, biću prinudjena da ga izbacim iz škole."-prestala je da nabraja, shvativši da je moj otac ne sluša. Znala je isto kao i on, da me ne mogu kontrolisati.

"Želite li da nabrojim vaša dugovanja za ovaj mesec? Mislim da ne bi mogla stati na jedan papir."-suzdržao sam osmeh i nastavio da gledam poraženi izraz lica gospodje Ostojić.

"Ali..."-podigavši svoje obrve, moj otac je zaustavio dalji tok njene rečenice.

"Ovo je vaspitno obrazovna ustanova. Vi ste ti koji treba njega da vaspitate. Kaznite ga."-kaže moj otac i pomalo me iznenadi. Shvatio sam da samo želi da pokaže da ima neku vrstu kontrole nada mnom, medjutim, svi smo znali da to nije istina.

"Tadija, možeš li nas ostaviti malo nasamo?"-upita me gospodja Ostojić, ne uspevajući ni da pogleda u mene, kao da se plašila mog pogleda. Nisam ni tražio dozvolu svog oca, već sam samo izjurio napolje.

Čekajući svog oca u dvorištu, zapalio sam jednu cigaretu i shvatio koliko mrzim da čekam. Pošto moj auto tek popodne dolazi sa servisa, nisam imao drugog izbora, nego da me moj otac vozi kući. Nisam planirao da pešačim, jer me je mrzelo. Taj luksuz sebi mogu da priušte samo osobe bez kola. Ja volim da džogiram, rano ujutru dok oko mene nema nikoga.

Dušan Balšić je je bio vanserijski bogat i uticajan preduzetnik u Beogradu i šire. Ujedno, bio je i moj otac. Zapravo, bio je sve sem oca. Ja sam neželjeno dete svojih roditelja. Tačnije, neželjeno dete mog oca, dok sam majci služio kao osiguranje da će Dušan ostati uz nju. Kako ljubav nije pružao njoj, tako nije ni meni.Ti se dešava kada imate dete sa ženom koju nikada niste voleli.

Kao mali sam gledao njeno istinski nesrećno lice, njegove dolaske kasno uveče i rane odlaske ujutru. Sve je to činio kako ne bi morao da obavlja suvišne razgovore sa njom. Ponekad je spavao u gostinjskim sobama pod izgovorom da ne želi da je budi noću kada dodje ili kada rano ujutru ustane. Moja majka se ceo život pretvara da ne vidi njegovu duboku ravnodušnost prema njoj.

Uzor nikada nisam video u svom ocu koji je beskrupulozno varao moju majku.Isto tako, uzor nisam pronašao ni u ženi koja se toliko godina ponižavala zarad tog hladnog čoveka. Brak izmedju njih je bio samo simbioza iz kojeg se razvijao samo jedan zajednički cilj-težnja ka beskonačnom bogatstvu mog oca i oca moje majke.Moj deda je ceo svoj život gurao ćerku u vatru kako bi dobijao ono što želi.

A ona je videla samo mog oca. Nije znala za moje tuče u detinjstvu, za moje tuče sada, za sva sranja u koja sam upadao tokom godina kako bih pobegao od sopstvene porodice, pa čak i sebe samog. Nije je bilo briga što gubi sina, sve dok pored sebe, makar samo i na papiru, ima mog oca. Zato je nikada nisam voleo, a nisam voleo ni svog oca.

Razmišljajući koliko je moja porodica disfunkcionalna, nisam ni primetio kada je moj otac prošao pored mene u svom novom, najskupljem odelu i seo u auto. Ovo odelo je kupio u luksuznoj Italijanskoj radnji, kako bi zadivio prave Italijane. Popodne bi trebalo sa mojom majkom da ode u Milano na nekoliko dana. Koliko god on želeo da ide sam, moj deda je uvek govorio da bolji utisak ostavlja ukoliko je pored žene. To mu je poremetilo plan da iznajmi sebi neke jeftine Italijanke na jednu noć. Bacio sam cigaretu na pločnik parkinga i seo na suvozačevo mesto.