Kad sam srela tebe ✔️

3. Opet ti

• TADIJA BALŠIĆ •

"To je ona."-osetim udarac u nadlakticu od strane Marka i okrenem se ne bih li video sveticu koja Luki ne da mira. Umesto toga, video sam samo ledja neke visoke devojke, dok joj je kratka, plava kosa letela na sve strane.

Okrenuo sam se ka Luki, ali on je već krenuo za njom. Mislim da je ovo radio iz neke kontre prema nama, više nego zato što mu se ona dopala. Ja sam krenuo sa njim. Želeo sam da ga sprečim da napravi glupost. Takve devojke nisu za njega.

"Izgubio sam je."-kaže, dok stoji u hodniku nedaleko od mene.

"Ne, nisi."-primetio sam da su vrata biblioteka otvorena i u njima sam spazio dve devojke.

Tanki, dugački prsti su sigurno klizeli po staroj polici, dok je ona pogledom prelazila preko knjiga. Na posletku je zastala ispred jedne i uzela je u svoje ruke, omirisavši korice iste. Mislio sam da to jedino ja radim. Miris starih knjiga me je vraćao u detinjstvo. Ni ono nije bilo lepo, ali tada nisam bio svestan svoje nesreće.

Iza visoke plavuše je stajala poniža brineta, utegnuta u najkraću haljinu. Gledala je u klavir i lagano je dodirnula jednu dirku, vrativši me u realnost. Ovaj deo kuće nije bio dozvoljen i one su opasno zakoračile na moju teritoriju.

"Ko vam je dozvolio da budete tu?!"-povisim ton i privučem njihovu pažnju. Plavušica steže knjigu u ruci, ali ne zbog straha, već zbog besa.

"Samo smo tražile toalet."-odgovara brineta i sada gledam u njene oči. Izgledala je isto kao i svaka deuga devojka. Bila je tako dosadna.

"Da li vam ovo liči na toalet?"-nastavim besno.

"Vrata biblioteke su bila otvorena i nismo mogle, a da ne pogledamo ovu zapanjujuću kolekciju knjigu."-ponovo pogled prebacim na tu plavušicu. Sem njene kose, sve istalo na njoj je bilo obično.

"Videle ste je i sada možete da idete."-prilazim i uzimam joj knjigu iz ruke, vraćajući je na svoje mesto. Osećam kako me prati pogledom, ali ništa ne progovara.

Želeo sam da odu. Ponajviše jer sam se u njihovom prisustvu osećao izloženo. Kao sam gubio kontrolu. Ali nije bilo nikakvog razloga za to, pogotovu jer nijedna od njih dve nije ništa radila. Ipak, osećao sam se ugroženo po prvi put.

"Nadam se da vas neću ponovo zateći kako se šunjate po kući kao lopovi."

"Ti si kreten, znaš?"-rekla je besno i napustila prostoriju zajedno sa svojom polugolom drugaricom.

"Sada će zbog tebe pomisliti da sam i ja manijak."-kaže Luka iznervirano.

"Ovaj deo kuće nije za njih. Zaista veruješ da su samo gledale knjige? Tvoja svetica možda samo tako izgleda, ali veruj mi, poznajem takve devojke. Nije ni malo naivna."-govorim mu, dok on već uveliko prevrće očima i kreće ka vratima.

"Lepo ti je rekla da si kreten."-kaže i napusti sobu.

Pogledao sam ka knjizi koju je držala u rukama. Ne znam zašto sam toliko želeo da znam koji naslov joj je privukao pažnju, ali svejedno sam pročitao ta zlatna slova. "Zločin i kazna."

•••

• TATIJANA MAKSIMOV •