Kad sam srela tebe ✔️

28. Prijateljstvo

•TATIJANA MAKSIMOV•

Viktorija je pristala da razgovaramo. I znam zbog čega je to uradila. Spremna sam da saslušam njene uvrede, samo kako bih smirila svoju savest. Nikada nismo bile najbolje drugarice, ali bile smo bliske i smatram da zaslužuje da zna moju stranu priče. Ne verujem da ćemo ikada više biti bliske, ali to ni ne tražim. Tadija i ja ionako odlazimo u Kragujevac. Sve je spremno, samo treba da maturiram i položim prijemni, a poznajući sebe i svoj inat, znam da ću uspeti.

Ušla je demonstrativno u kafić i sela još iznerviranije, kako bi mi pokazala da je ljuta. Nije morala sve to da uradi da bih znala. Ali nije bila ljuta što je izgubila prijateljicu, već zato što je izgubila Tadiju. Dečka kojeg su sve želele, a ona jedina imala. Čak se i njena ljubav prema njemu svela samo na ljubav prema popularnosti koja ga je okruživala.

"Hvala ti što si došla."-kažem i ona se cinično osmehne.

"Nisam želela, a onda sam shvatila da nemam razloga da te izbegavam. Ti si ta koja treba da izbegava mene, jer si mi otela momka."

"Tadija i ti niste bili zajedno."-odgovorim i ona cokne ustima.

"Svejedno, znala si da ga i dalje volim dok si mu se nabacivala i jurila ga."-sada se ja osmehujem.

"Ja nisam ni za kim jurila."

"Tadija je sasvim slučajno pao na tebe, iako po svemu sudeći uopšte nisi devojka sa kojom bi ikada bio."-odmerava me, želeći da me uvredi, ali mislim da zna da ne padam na tako jeftine provokacije. Nikada nisam imala kompleks od svog izgleda i volela sam sebe.

"Možda bi i dalje bila sa njim da si se potrudila da ga zaista upoznaš."-odgovorim, ali prekorim sebe. Ne želim da zvučim jadno, a upravo jesam.

"Tadija je opasan momak, zavodnih, ženskaroš, ali je ispod svega toga pažljiv i osećajan. Voli da čita, a ljubav prema knjigama se rodila iz mržnje prema roditeljima koji su ga zapostavljali u detinjstvu. Međutim, ni sada nije bolje. Otac koji vara majku i majka koja se ponižava zarad braka koji je odavno propao. Eto, vidiš da ga poznajem."-nije znala za njegove tuče, jer da je znala, sigurna sam da ne bi ćutala.

"Kada je zabrinut, lupka prstima o sto, pertle na patikama vezuje u dupli čvor, mrzi zelenu boju, pije samo crnu kafu, bez zrna šećera, omiljena knjiga mu je "Braća Karamazovi", kada zna da nije u pravu čini sve kako bi ti dokazao da jeste, mrzi jake ženske parfeme i najviše voli prirodan miris, spreman je da pogazi čitav svet za onoga koga voli, nikada ne plače jer je dao obećanje svojoj babi na samrti da nikada neće biti tužan..."-govorila sam i zaustavila se kada sam shvatila da mogu ovako do besvesti.

"Sada želiš da mi dokažeš da ga poznaješ bolje od mene?"

"Ono što si ti navela može o njrmu da zaključi bilo ko, ko ga je malo bolje posmatrao. Ali ako se zaista zadubiš, daš mu šansu, kao što sam mu ja dala, shvatiš zašto je takav kreten na prvu loptu. I da, zaista sam ga mrzela, a on je radio sve kako bi mi pokazao da nije kreten. Nisam želela da se zaljubim u njega, jer sam pored sebe imala podjednako divnog momka, Luku. Ali srce ne bira koga voli."

"Zašto samo ne priznaš sebi da si oduvek želela da imaš ono što je moje? Priznaj sebi da si ljubomorna na mene. Tadija je bio nešto što si od početka želela, obe znamo to. Nisi mogla da podneseš da ga vidiš blizu mene, kako me grli i voli. Zato si uradila sve kako bi ga preotela."-govori, dok se sada ja sarkastično smeškam.